ЕМОТИВАН И СРДАЧАН ДОЧЕК ЗА ДР МИОДРАГА ЛАЗИЋА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

432

Срдачан дочек за  доктора Миодрага Лазића приредили су синоћ грађани Источног Сарајева испред Културног центра Источно Ново Сарајево, гдје је нишки хирург, који је провео цијели одбрамбено-отаџбински рат у болници ”Жица” на Илиџи, представио документари филм у оквиру ”Дана одбране Илиџе”.

Са сигурношћу се може рећи да не постоји ниједан становник Илиџе који није чуо за име др Миодрага Лазића, ратног хирурга, добровољца који је превалио више од 400 километара из Ниша до Сарајева, те спасио на хиљаде живота бораца, дјеце, жена и стараца.

За доктора Лазића, прије пројекције филма у Културном центру, свечани пријем приредили су предсједник Скупштине и замјеник градоначелника града Источно Сарајево у Административном центру Града.

Лазић је новинарима рекао да је на Илиџу дошао без икаквог претходног знања какво је стање овдје било у том периоду, те нагласио да је дошао као хуманиста, патриота, љекар-хирург, да помогне свом народу.

“Имао сам срећу да будем део ове борбе српског народа овде. Цео живот је на једној страни, а четири године боравка овде је успех. Не само мој, већ бити ту, упознати обичне људе, који су јуче били обични, а одједном су постали хероји, борци, постали су део нечега што историја мора да памти”, рекао је Лазић.

Лазић је истакао да су Срби нажалост морали да напусте Сарајево на крају рата, али да су добили нешто што је много вриједно, а то је, према његовим ријечима, Република Српска.

“Добили смо Републику Српску, која је један велики успех. Ми смо добили нешто што морамо да чувамо и то је борба сваког човека. Сви заједно смо се борили на разним местима и створили смо Републику Српску, слободан живот српског народа, да не зависимо од другога”, каже др Лазић.

Доктор Лазић наглашава да је током четверогодишњег боравка на Илиџи упознао цијело Сарајево, да је знао све дијелове и данашњег Источног Сарајева, од Трнова до Грбавице и Сарајева.

“Ја сам део овог града иако сам много далеко одавде, а овај град можда једног дана буде лепши и бољи, јер није битан простор, битни су људи”, истиче др Лазић мислећи на Источно Сарајево, које се из дана у дан све више гради.

Он додаје да је прошле године од предсједника Републике Српске Милорада Додика добио орден Крст милосрђа, те додао да му та награда не би значила толико колико му је значила након више од двадесет година од завршетка рата.

“Када добијете после више од 20 година, то је доказ да те се неко сећа, то је вредност. Био сам у  Бањалуци, тиме сам показао колико је овај народ вредан, колико је добар, колико има душу и колико су ово прави Срби овде, који цене све што су урадили”, истакао је Лазић.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић новинарима је након пријем рекао да је доктор Лазић легенда који је спасио на хиљаде живота, екстремитета и који је помогао многим људима на Илиџи.

“Специфично је што је доктор Лазић дошао из Ниша, помогао нам и што сваки Илиџанац зна ко је он. Вечерашњи филм је веома значајан са аспекта доказивања и показивања шта се то дешавало у току одбрамбено-отаџбинског рата на овим просторима”, рекао је Лучић.

Лучић је нагласио да је доктор Лазић заједно са другим љекарима на Илиџи дао велики допринос борби српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Он је подсјетио да је Град Источно Сарајево прије неколико година наградио доктора Лазића Сребрном плакетом Града у знак захвалности за све што је током одбрамбено-отаџбинског рата урадио за српски народ.

Замјеник градоначелника Источног Сарајево Данко Вучетић изразио је такође велику захвалност доктору Миодрагу Лазићу што је посјетио Градску управу, град Источно Сарајево и што је био дио овогодишњег обиљежавања ”Дана одбране Илиџе”.

Вучетић је истакао да је ово био тренутак да се ода велико поштовање за доктора Лазића, чији документарни филм је, према његовим ријечима, свијетли путоказ како треба да се односимо са јунацима који су красили протекли одбрамбено-отаџбински рат.

Предсједник Борачке организације општине Источна Илиџа ”Илиџански борац” Горан Шеховац нагласио је да му је велика част што је имао прилику да контактира и позове доктора Лазића у Источно Сарајево, како би се његов филм приказао у оквиру обиљежавања ”Дана одбране Илиџе”.

“Ми смо одавно предлагали ово, али међутим, због сплета околности, тек сад смо дошли у прилику да ступимо у везу са доктором и да он дође у Српско Сарајево. Ми бисмо вољели да данас сједимо тамо, у оном културном центру, оне Илиџе, да имао тамо своје споменике”, рекао је Шеховац и додао да су данас на овим просторима, гдје Илиџанци праве нови град.

Он је додао да је ”Илиџански борац” озбиљна организација када је у питању одржавање традиције и обиљежавања значајних датума.

“Ових дана само око хиљаду ученика извели на историјске часове, гдје смо им причали ко су доктори Лазић и Пејић, и вјерујте ми, да питате било које дијете, ученика осмог разреда, да ће вам свако дијете рећи да су то људи који су спашавали наше борце”, рекао је Шеховац.

Сала Културног центра Источно Ново Сарајево била је мала да прими све заинтересоване, који су дошли да присуствују приказивању документарног филма снимљеног по ратном дневнику доктора Лазића, који је писао током свог боравка на Илиџи.

Након приказаног филма, у којем су се појавила многа лица чији чланови породица су били присутни у Културном центру, којима је овај филм изазвао емоције, сузе, али и присјетио их на тешке дане на Илиџе у том времену, громогласним аплаузом су поздравили доктора Лазића, који је истакао да се великим поносом осјећа као Илиџанац.

Др Миодраг Лазић рођен је 31.5.1955. године у Земуну, гдје је завршио основну школу. Отац, официр, бива премјештен у Ниш. Ту Лазић завршава гимназију, а затим и студиј медицине. Специјализацију завршава на ВМА у Београду и постаје са тридесет навршених година живота, један од најмлађих хирурга. Радио је годину дана у Војној болници у Нишу, а затим је прешао на клинику Клиничког центра, гдје и данас ради.

Као хирург добровољац радио је у ратним болницима у Двору на Уни, у Глини и Костајници током 1991. године. Са борцима је учествовао у продору коридора. У јулу 1992. године враћа се у Ниш, а убрзо затим у септембру 1992. године одлази на Пале, у ратну болницу на Корану. Након мјесец дана, прелази у болницу ”Жица” у Блажују у намјери да ту остане мјесец дана. Остао је четрдесет мјесеци!

 

 

 

/sarajevo-rs.com/