НА СРПСКУ БАЧЕНЕ ТРИ ТОНЕ УРАНИЈУМА

161

На Републику Српску је током НАТО бомбрадовања 1995. године бачено више од 10 тона експлозива, од тога три тоне осиромашеног уранијума, који као „тихи убица“ узима данак, а највеће посљедице трпи становништво Сарајевско-романијске регије, речено је у Источном Сарајеву у уводу округлог стола о посљедицама бомабрдовања НАТО снага.
Учесник округлог стола Жељко Самарџић са Пала, који је преживио бомбардовање на Градишту између Пала и Сарајева, рекао је да се лијечио од три малигна обољења, јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.

„На положај гдје су биле хаубице и возило које сам дужио сасуло је око 60 авио-ракета. Након неколико година почели су проблеми са дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом, због чега сам три пута оперисан“, рекао је Самарџић новинарима.

Он је навео да су петорица сабораца, од њих 17 који су били с њим у ноћи бомбардовања, преминула од посљедица, док се остали и даље лијече.

Самарџић је испричао да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању БиХ и Србије.

„Два Шпанца, која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од обољелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбијеђено лијечење, јер у противном постаје грађанин другог или трећег реда“, испричао је Самарџић.

Он је навео да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи са породицом да не би свједочио о посљедицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.

У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летилица, од тога 222 борбена авиона, обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе са више од 10 тона експлозива, од чега три тоне осиромашеног уранијума, речено је током уводног излагања.

На почетку скупа чија је тема „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“, истакнуто је да су на Републику Српску испоручене тоне уранијума који, као „тихи убица“, и данас узима данак.

Најжешће бомбардовање претрпјели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.

Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, као и српске јединице на положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.

Прве жртве бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву били су брат и сестра Раденко и Радмила Галинац који су страдали код срушеног моста у мјесту Каменица код Сарајева, док је и даље непознат број смртно страдалих и обољелих због осиромашеног уранијума, као и материјална штета.

Војна операција НАТО-а под називом „Одлучан одговор“ званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала двије седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.

Била је то прва масовна, војна акција НАТО-а од оснивања, а разлог за то било је гранатирање сарајевске пијаце „Маркале“.

У уводу је истакнуто да су Срби оптужени за масакр и кажњени бруталним бомбардовањем иако од тада до данас постоје сумње да је све исценирано.

Члан Комисије за истраживање посљедица НАТО бомбардовања Србије Даница Грујичић изјавила је данас да је посљедица НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, те Србије и Црне Горе 1999. године повећан број малигних и аутоимуних болести, те указала на потребу да се то и научно докаже.
Грујичићева, које је и неурохирург и професор Медицинског факултета у Београду, истакла је да је НАТО бомбардовање повећало број патолошких трудноћа и стерилитет, посебно код мушкараца, као и хромозомских аберација код дјеце и људи који су били изложени дејству оружја са осиромашеним уранијумом.

Српски дипломата Владислав Јовановић изјавио је данас да је кориштење муниције са осиромашеним уранијумом током НАТО бомбардовања Републике Српске и СР Југославије потребно расвијетлити, проучити и утврдити колика је одговорност оних који су га употребљавали.
Јовановић је рекао новинарима у Источном Сарајеву да ће НАТО чланице морати да прихвате чињеницу су у извршиле агресивне нападе, прво на Републику Српску, па на СР Југославију, употребљавајући оружја која су супротна међународном ратном праву.

 

/Срна/