ПРЕДСТАВНИЦИ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО ПОСЈЕТИЛИ МЈЕСТО СТРАДАЊА СВЕТОГ ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ

182

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, замјеник градоначелника Данко Вучетић и предсједник Скупштине града Мирослав Лучић посјетити су данас мјеста страдања Светог Петра Дабробосанског.

Поход путевима страдања Светог Петра Сарајевског Зимоњића организован је у сарадњи са Митрополијом дабробосанском. Делегацију Митрополије дабробосанске предводи Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански г. Хризостом.

Учесници похода посјетили су Јасеновац и положили вијенце за све жртве усташког терора. Након Јасеновца, делегација Града и Митрополије дабробосанске положила је вијенце и у Јадовну на Велебиту, гдје је Свети Петар Дабробосански убијен и бачен у Шаранову јаму.

Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика. Град Источно Сарајево прославља Светог Петра Дабробосанског као своју крсну славу. Дан и крсна слава Града Источно Сарајево обиљежава се 17. септембра.

Страдање Митрополита дабробосанског

У недјељу, 27. априла 1941. године у сједиште Митрополије дабробосанске у Сарајеву дошли су њемачки официри, гестаповци, да изврше претрес. Понашали су се дрско према митрополиту, оптуживали су српске архијереје за 27. март, а један од њих је упитао митрополита Петра:

„Јесте ли ви тај митрополит који захтијева рат са Нијемцима?“, додавши да га „за то, као и све њему сличне, треба убити“.

Усташки поглавник Анте Павелић и његова „десна рука“ Андрија Артуковић захтијевали су од усташких власти у Сарајеву да „ријеше случај Зимоњић“, а оне су само чекале погодан моменат да ухапсе и убију митрополита Петра.Митрополит Петар је 15. маја одведен у Загреб.Након извјесног времена, митрополит Петар преведен је у логор Керестинац у близини Самобора гдје му је обријана брада. Тамо је задржан до 15. јула 1941. године. Тог дана је тај логор расформиран, заточеници распоређени у друге логоре, а митрополит Петар, заједно са једном групом интернираних, доведен око 16.00 часова у загребачку полицију, одакле је исте ноћи спроведен у Госпић.

Врхунац усташког иживљавања услиједио је по митрополитовом доласку у казнионицу Окружног суда у Госпићу, гдје је спавао на земљи, морао носити цјепанице на голим леђима, чистити двориште и клозете, уз непрестано понижавање највулгарнијим ријечима.

Присиљавали су га батинама да заточеницима Србима држи говоре и проповиједи.Њега и владику /Горњокарловачког/ Саву Трлајића из Плашкога у Лици мучили су и у логору Јадовно тако што су их више пута изводили до Шаранове јаме да гледају масакрирање њихових вјерника, да би након одређеног времена 5. августа 1941. године обојицу усмртили над истом јамом, ударцима маљем у потиљак и бацили их у јаму.