Породице Срба страдалих јуна 1992. године у Чемерну, општина Илијаш и Организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево поздравили су хапшење шест лица осумњичених за овај злочин, те изразили наду да ће злочинци бити адекватно кажњени за своја недјела.
Јован Дамјановић, чија је ужа породица укључујући мајку и брата, страдала у нападу муслиманских формација на Чемерно 10. јуна 1992. године, рекао је да се дуго чекало на хапшење злочинаца.
„Све се знало и ко и шта и именом и презименом, али боље икад него никад“, изјавио је Дамјановић Срни.
Он се нада да ће починиоци стравичног злочина у Чемерну, у којем су страдала 32 српска цивила, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село сравњено са земљом, добити адекватну казну за своја недјела.
Мирјана Цабо из Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево поздравила је одлуку Тужилаштва БиХ по чијој су наредби припадници Агенције за истраге и заштиту /Сипа/ јутрос ухапсили шест лица осумњичених за злочин на Чемерну.
„На ово се дуго година чекало, а сад се надамо да процедура у правосуђу БиХ у овом предмету неће бити дуга као у неким другим случајевима, када су процесуирани починиоци злочина над Србима“, истакла је Цабова.
Према њеним ријечима, једна од сатисфакција породицама жртава из Чемерна и Организацији породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево биће потврда да се десио злочин у овом селу.
„Моћи ћемо на плочи на спомен-обиљежју у Чемерну да напишемо да је ријеч о ратном злочину, што су нам локалне власти у Илијашу ускратиле 17. септембра 2007. године“, навела је Цабова.
Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.
Напад је почео у 5.20 часова, а када су у помоћ стигли српски војници већ је било касно, јер су сви који су остали у селу били побијени.
Мјештанима који су ухваћени на спавању, вађене су очи, чупани нокти, а жене су силоване.
Починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у том мјесту све униште.
Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло однијети, а село је остало разорено и спаљено.
Петар Рашевић, један од троје сељана Чемерна који су преживјели напад, изгубио је вид од преживљеног стреса и страха, умро је, а да није дочекао ни хапшење осумњичених за злочин.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.
Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника. Већина преживјелих и потомци убијених сада живе у Бијељини, Брчком, Источном Сарајеву и другим мјестима у Српској.
На подручју Какња и Илијаша јуче су ухапшени осумњичени за ратне злочине над српским цивилима – Теуфик Турудић /57/ и Сенад Сикира /58/ из Какња, Мирсад /53/ и Нусрет Бешлија /55/, те Хамдија Спахић /57/ из Илијаша и Мирзет Бешлија /49/ из Сарајева, саопштено је из Тужилаштва БиХ.
Хапшење су извршили припадници Сипе по налогу Тужилаштва БиХ.
У саопштењу се наводи да је ријеч о некадашњим припадницима Територијалне одбране /ТО/ и такозване Армије БиХ, осумњиченим за ратни злочин над најмање 30 жртава српске националности на подручју Илијаша 10. јуна 1992. године.
/Срна/
