НЕОПХОДНО УБРЗАТИ ПРОЦЕС ТРАЖЕЊА

41
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. ЈУНА /СРНА/ - Тематска сједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, о могућностима убрзања процеса тражења несталих, идентификација пронађених посмртних остатака и о ексхумацијама.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Марко Грабовац рекао је да напретка у тражењу несталих неће бити уколико се у процес не буду укључиле све институције на нивоу БиХ – Институт за нестале, тужилаштво, судство, Министарство за људска права.

„Ми нисмо задовољни уопште њиховим радом. Откада је започет рад на нивоу Хашког трибунала, по основу ДНК анализе, идентификације и слично, поставио сам неколико питања, они су рекли да убрзано раде, али када сам тражио податке да ми дају по националном кључу колико је урађено, речено ми је да те податке никада нећу добити“, изјавио је Грабовац, изразивши незадовољство и због рада Тужилаштва.

Мирјана Цабо, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево – организатора данашње тематске сједнице о могућностима убрзања процеса тражења несталих, идентификација пронађених посмртних остатака и о ексхумацијама, рекла је да на овај начин желе да допринесу побољшању процеса тражења несталих лица српске националности са простора Сарајева и сарајевских општина, те формирају радну групу.

„У тој радној групи би били представници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, истражиоци из Подручне канцеларије Источно Сарајево у Институту и ми представници породица, да бисмо направили неке конкретне кораке у процесу тражења и добили одговоре. Циљ је остварити и бољу комуникацију породица и истражилаца у Институту за нестала лица БиХ“, рекла је Цабо новинарима у Источном Сарајеву у паузи сједнице.

Она је навела да се на подручју Сарајева трага за још 187, а на подручју регије 294 нестала лица.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Вељко Лазић истакао је да је ово један у низу састанака, додајући да се трага за још 1.660 тијела српске националности.

„Ако се буде овако радило, никада неће бити пронађена нестала лица. Увијек се кривица пребацује на другог“, напоменуо је Лазић.

Он је додао да ће затражити састанак са главним тужиоцем Тужилаштва БиХ Горданом Тадић да би добили одговор који тужилац не даје налог када је ријеч о раду на бази тражења несталих лица, ексхумација и идентификација и слично.

Горан Крчмар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица истакао је да је, нажалост, пуно времена прошло, а радећи на овај начин ништа неће бити урађено.

„Проблем је непостојање јединственог става из Републике Српске по овим питањима, а мислим на српске представнике у Институту за нестале БиХ и свих људи који су укључени у овај процес. Неопходно је рестартовати систем и вратити се некадашњој преговарачкој позицији. Само преговорима и разговорима можемо ријешити проблеме“, истакао је Крчмар.

Милена Кусмук, која трага за посмртним остацима супруга Ратка који је погинуо 1992. године на Требевићу, каже да до данас о томе мало зна, те да цијели процес опструише Институт за нестале БиХ.

Представник Организације породица погинулих бораца, заробљених и несталих лица источне Херцеговине Аљонка Џелетовић већ 28 година безуспјешно тражи посмртне остатке брата.

„Ужасно је тешко, али ми не одустајемо. Тражићемо модус да на други начин покушамо да дођемо до истине“, истакла је ДЖелетовићева, те додала да се у регији источне Херцеговине, према посљедњим подацима трага за још 82 особе.

/Срна/