У наставку суђења за ратни злочин над српским цивилима у насељу Алипашино поље у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Никола Чарапић говорио је о сазнањима о страдању оца, којег још није пронашао, а за чије тијело су му рекли да је „завршило у ријеци Миљацки“.
За затварање, нечовјечно поступање и убиства цивила у сарајевском насељу Алипашино поље, Тужилаштво БиХ оптужило је некадашње припаднике Територијалне одбране „Стела“ и специјалних јединица такозване Армије БиХ Сенада Џанановића, Едина Гаџу и Јасмина Еровића.
Чарапић, тада петогодишњак, Сарајево напушта у априлу 1992. године са мајком и братом, док отац остаје у породичној кући у насељу Ступ.
„Дјед и бака су добили информацију да је отац нестао, а потом ликвидиран. До окончања рата нисмо имали више информација. Мајка се 1996. године вратила и од комшија и чланова породице сазнаје детаље – да је одвођен више пута на испитивања. Био је одведен и, како су пренијели, затворен у супермаркету на Алипашином пољу, који је био импровизовани затвор“, описао је он.
Свједок је сазнао да су у затвору у којем је био његов отац тражили добровољце који ће ићи на радове, а да су се његов отац, браћа Радовић и још неки одазвали том позиву, преноси Бирн.
Према његовим ријечима, ти људи се више нису вратили. Тијело оца није нашао, а његовој мајци је речено да су тијела бачена у ријеку Миљацку.
Свједок Тужилаштва БиХ Миленко Чабак је отишао с мајком 3. априла 1992. године из сарајевског насеља Алипашино поље у Београд, док је његов отац остао у стану.
Повремено су, како је посвједочио, били у контакту док од комшинице није сазнао да му је отац одведен „негдје у затвор“.
„Комшиница Деса Ровчевић у јуну 1992. ми је рекла да је отац виђен на Тргу ЗАВНОБиХ-а како чисти стакла и да је у радној обавези“, рекао је Чабак, додавши да му је касније отац причао да је претучен чим је доведен у подрум кафића „Борсалино“.
„Причао је да су неки од њих имали пушке. Спомињао је неког Сенада, за којег је рекао да се за све питао, и неког Крушку. Говорио ми је да је извођен у живи штит на Мојмилу, да је извођен на чишћење“, испричао је свједок и навео да се његовој породици у Београду отац придружио у новембру 1992.године.
Према свједочењу, отац му је причао да је браћу Радовић једну ноћ извео извјесни Кимун, који је „важио као мангуп у раји“, а имао је „зечију усну“.
Суђење ће бити настављено 12. јануара наредне године.
