Локалне заједнице у Републици Српској успјеле су да ставе под контролу проблеме до којих је довела пандемија вируса корона, а у овој години фокус ће бити на инвестиционим профилима, сређивању стања у управама, а на ред би поново могла доћи прича о расподјели прихода од ПДВ-а.
Каже то за “Глас Српске” предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић, који је сумирајући стање у 2020. и 2021. години истакао како пресјеци показују да су лани општине и градови наставили, у знатној мјери, с редовним активностима.
– Са аспекта прихода, можемо бити задовољни. Све локалне заједнице су, у односу на првобитно планиране, забиљежиле повећање прихода тако да су рађени ребаланси буџета навише. Завршени су и бројни пројекти уз помоћ републичких власти и Владе Србије, док су одређени започети, а опоравак привредног сектора се види кроз повећање броја запослених и отварање нових бизниса. Ако се настави овим темпом, 2022. година биће још боља – рекао је Ћосић.
ГЛАС: Предсједништво Савеза недавно је дало сагласност на споразум о пословно-техничкој сарадњи Савеза и Инвестиционо-развојне банке (ИРБ) који предвиђа да све општине и градови, у сарадњи са ИРБ-ом, дођу до инвестиционог профила који ће бити представљен домаћим и страним инвеститорима. Шта ће то конкретно значити на терену?
ЋОСИЋ: То је одличан потез да локалне заједнице пројекте презентују на једном мјесту, добију прилику да им буде урађен адекватан инвестициони профил који се послије мултипликује тако да ће свако имати прилику да те пројекте, не само путем ИРБ-а, већ и властитим алатима промовише даље.
ГЛАС: Неко вријеме се помиње потреба другачије расподјеле прихода од ПДВ-а према локалним заједницама. Има ли помака?
ЋОСИЋ: На челу Савеза сам пету годину заредом, а сигурно три, четири већ инсистирам да покушавамо да то изведемо. Приходи од ПДВ-а расту и то је добро, а малим локалним заједницама, попут Источног Мостара, Источног Дрвара, те промјене би омогућиле да добију више новца и тако обезбиједе стабилне изворе финансирања, јер код њих ПДВ чини 70 одсто укупних прихода, па и више. Губимо се између општих и локалних избора, али мислим да ћемо након приче о измјенама Закона о локалној самоуправи посветити се изради правилника који ће дефинисати број запослених у управама, те да ћемо успјети с Владом договорити и ово јер су коефицијенти о расподјели на снази од 2009. године. Од тада се слика промијенила тако да имамо средина са озбиљним властитим приходима, те порезом на непокретност тако да има оправданих разлога да дио новца од ПДВ-а буде преусмјерен према малим, рубним срединама којима је то једини извор прихода и који ће то дуго и остати.
ГЛАС: Какве су шансе за договор о измјени и допуни Закона о локалној самоуправи?
ЋОСИЋ: Мислим да ће о овоме причати већ на првим сједницама Владе РС у јануару. У Савезу смо постигли сагласност о свему, осим о томе да градови са више од 100.000 становника, а то су Бањалука и Бијељина, имају кабинет предсједника Скупштине са два шефа кабинета, два савјетника и особе за протокол, те да предсједник скупштине даје сагласност, односно да доноси систематизацију скупштинске службе. То је, по мом мишљењу, нормално. Иако је било неслагања на сједници то су техничке ствари и тек трун онога у чему се нисмо сложили, имајући у виду ствари о којима јесмо. Измјеном је предвиђено и да се максималан број запослених у локалним самоуправама, гдје је до сада било три запослена на 1.000 становника, утврђује посебном уредбом Владе Републике Српске.
Рокови
ГЛАС: Раније сте оцијенили да је добро што измјене закона предвиђају помјерање рокова за формирање власти након избора са 60 дана на 45 дана.
ЋОСИЋ: Морамо да убрзамо. Једина смо земља у којој Централна изборна комисија резултате објављује тек мјесец након избора и онда је 30 дана био рок да бивши предсједник Скупштине сазове нову сједницу на бази информација о скупштинској већини. Мислим да смо сада корак испред ФБиХ, унијели смо и одреднице у којем року мора бити одржана сједница Скупштине и много бољих ствари ће бити у овим измјенама.
Извор: Глас Српске
