Представници Градске управе Источно Сарајево учествовали су данас на Конференцији посвећеној Дану словенске писмености, коју су, у онлајн формату, организовали представници руског града Краснодара, у сарадњи са братским градовима Источно Сарајево и Гродно из Бјелорусије.
Осим домаћина и представника нашег града, у раду конференције учествовали су представници високошколских установа из Бјелорусије, Грчке и Србије, као и представници Руске православне цркве.
Учеснике конференције поздравили су градоначелници Краснодара Јевгениј Наумов и Источног Сарајева Љубиша Ћосић, те предсједник Градског извршног комитета Гродна Андреј Хмељ.
Ћосић је, обраћајући се путем видео поруке, нагласио братске, историјске и културне везе српског народа са руским и другим словенским народима.
„Словенско писмо и словенски језик,односно, старословенски језик, који се код нас још користи у црквеним књигама, повезује наше народе, што је допринијело и братимљењу наших градова. То је историја која сеже вијековима уназад, а управо наше заједничко поријекло, на основу ког постојимо, додатно учвршћује наше односе и братске везе“, рекао је Ћосић.
Ћосић је поручио да због тога, као народ, треба да будемо поносни на своју прошлост, јер, како је навео, народ који не познаје и не цијени своју прошлост, не може живјети сигурну садашњост и будућност.
„Желим да ова конференција још једном покаже да сви наши братски и пријатељски градови, коју вуку поријекло од Словена, а чији језици имају коријен у старословенском језику, данас сарађују и његују оно сто је истински важно, а то је језик којим говоримо, који нас повезује и на којем ћемо градити и своју будућност“, поручио је Ћосић.
Осим представника Градске управе Источно Сарајево, у раду конференције учествовали су професор на Катедри за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Биљана Самарџић и ученице Основне школе „Свети Сава“ из Источног Новог Сарајева и Трнова.
Дан словенске писмености, 24. мај, када се славе светитељи Ћирило и Методије, обиљежен је претходних дана у земљама које почетке описмењавања и христијанизације дугују њиховом труду и дјелу.
