Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић одговорио је данас на писмо које су му упутили представници Општинског вијећа Општине Ново Сарајево, односно предсједавајући, Едисон Павловић и замјеник предсједавајућег, Арслан Дучић. Ћосић је, у одговору, навео да разумије политичку борбу, али не може више да толерише демагогију која годинама долази из Сарајева, са свих нивоа.
„Као неко ко је дуго година у политици, свјестан сам да је у земљи попут БиХ најлакши пут за постизање политичке популарности у бирачком тијелу бављење темама које пробуде највише емоција код људи, што је у нашем случају, нажалост, протекли ратни сукоб, његове жртве и посљедице. Иако то није политички пут који радо бирам, јер много више волим да се бавим конкретним активностима које ће допринијети подизању квалитета живота људи који живе у граду на чијем сам челу, с времена на вријеме се појави нешто што захтијева одговор, попут писма које сте ми раније упутили“, истакао је Ћосић у одговору.
Прије свега, наглашава Ћосић, желим да истакнем да сам човјек који је увијек за суживот, узајамно поштовање и изградњу боље будућности за све нас, како сте то навели у писму.
Он истиче да је апсолутно опредијељен да коначно превазиђемо терете прошлости и градимо темеље за будућност заснованој на међусобном разумијевању, поштовању и универзалним вриједностима.
„И потпуно сте у праву и сагласан сам са Вама када кажете да је наша заједничка одговорност као јавних службеника да постављамо стандарде који ће нас водити ка бољем друштву. Међутим, нисам и заиста никада нећу бити сагласан са демагогијом и начином на који Ви то желите, а то је да званична верзија политичког Сарајева о протеклим ратним дешавањима у том граду и цијелој БиХ буде прихваћена као истина, јер она то једноставно није“, казао је Ћосић.
Градоначелник наглашава да је у БиХ деведесетих година прошлог вијека био грађански рат, а не било каква агресија, те да су Срби народ који је вјековима живио у овој земљи и био најзначајнији фактор њеног развоја, што се врло једноставно може видјети на примјеру Сарајева, Деспића, Јефтановића и свих других угледних српских сарајевских породица чији траг политика тог града сада жели да сакрије.
„Када бисте заиста били искрени у намјери о којој пишете у писму, онда бисте у Сарајеву, граду у којем је 1991. године живјело више од 157.000 Срба, а који су данас готово сведени на статистичку грешку, званично покренули иницијативу да се уклоне све спомен-плоче и табле које вријеђају припаднике мог народа и многе од њих подсјећају на личне голготе које су прошли у том граду само зато што су били Срби и православци“, наводи он.
Ћосић каже да би, у случају да постоје искрене намјере, била покренута иницијатива да се у Сарајеву обиљеже мјеста на којима су скончали Срби, али и многи припадници других народа и мањина, који нису пристајали на то да буду грађани другог реда у држави креираној на принципима „Исламске декларације“ Алије Изетбеговића.
„Све сте то могли учинити, па бисте онда можда и имали морални кредибилитет да позовете политичке представнике свих конститутивних народа у БиХ на свим нивоима да учине слично са своје стране, само да сте искрени. Али нисте и намјера вам није чиста, него се своди на јефтини популизам и демагогију. У томе не желим да учествујем“, поручује Ћосић.
Ћосић додаје да међусобно поштовање, суживот и бољу будућност не можемо градити на нечијој верзији догађаја, а посебно не на инсистирању да сви други ту верзију прихвате за истину, него искључиво на правој истини, до које ћемо сви једном морати доћи.
„До тада, позивам Вас да се манете популизма и Источног Сарајева, града са којим немате никаквих додирних тачака, за разлику од мене и Сарајева, мог родног града из којег сам протјеран и којем имам право много тога да приговорим. Али сада не желим да се бавим тиме, јер и вас и нас у наредном периоду чека много изазова које ће бити потребно превазићи ако желимо да допринесемо бољем животу људи који су нас бирали на ове позиције“, закључио је Ћосић.
