ЋОСИЋ: ПОСЉЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА ТРАЈНЕ

383

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је на обиљежавању Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања, да је бомбардовање осиромашеним уранијумом оставило трајне посљедице по здравље људи у Републиици Српској, а посебно сарајевских Срба.

Ћосић је казао да је, према званичним подацима Владе Републике Српске, у операцији „Намјерна сила“, коју је НАТО савез предвођен САД извео крајем августа и у првој половини септембра 1995. године, убијено 47 војника, седам цивила, пет припадника радне обавезе, 21 цивил је рањен, а рањено је и више од 100 припадника Војске Републике Српске.

„Овај злочин над нашим народом, један од многих за које нико није одговарао, истиче се по својој суровости, јер ни до данас није престао“, рекао је Ћосић и додао да осиромашени уранијум и даље убија, а тачан број жртава, нажалост, никада неће бити могуће утврдити.

„Зато овај дан треба да буде опомена за све нас, а посебно генерације које ће доћи послије нас, због којих и желимо да изградимо споменик жртвама НАТО бомбардовања у Палама“, навео је Ћосић.

Према његовим ријечима, због објективних разлога постојала су одређена кашњења, а у току је фаза израде главног пројекта, која ће бити привредена крају, јер, како је казао, наша дјеца морају знати размјере тог злочина и ко је све у њему учествовао.

„А на различите начине учествовало је више од 5.000 војника из чак 15 земаља и више од 400 летјелица, укључујући 222 борбена авиона који су извели више од 3.500 борбених летова“, додао је Ћосић.

Он је рекао да је ту ријеч о превеликој сили за један бројчано мали народ, али и да смо успјели да опстанемо, сачувамо Републику Српску и уздигнемо се када то нико није очекивао.

„Сада, након готово 30 година, стојимо поносни своји на своме и поручујемо да не заборављамо“, нагласио је Ћосић.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић присуствовао је у мјесном гробљу у Грлици у Источној Илиџи обиљежавању Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања и одао почаст првим жртвама НАТО злочина над српским народом 1995. године – брату и сестри Раденку и Радмили Галинац.