ЈЕРЕЈ ВИДАК ВУЈАДИНОВИЋ – СВЕШТЕНИК У НЕПРЕСТАНОМ СЛУЖЕЊУ И САЖИВЉАВАЊУ СА ПАРОХИЈАНИМА

1055

Јереја Видака Вујадиновића, парохијског свештеника парохије Лукавичке друге, у општини Источно Ново Сарајево, грађани Источног Сарајева и вјерујући народ овог краја познају као свештеника који значајно доприноси духовном и културном животу града. Осим парохијских задатака, који су му на првом мјесту, води бригу о културним догађајима и, у складу са својим позивом, настоји да обогати кулурно-умјетничке садржаје у Источном Сарајеву, али и да, радом у заједници, помогне парохијанима, првенствено, младим људима да, путем духовног развоја, културе и музике, пронађу одговоре на важна животна питања. 

„Бити свештеник у пуном значењу те ријечи представља служење у сваком смислу. На првом мјесту је литургија и евхаристија из које извире свако друго дјело. Поред литургије, свештеник је у непрестаном служењу и саживљавању са повјереним парохијанима, учествујући са њима у свим сегментима њиховог живота. Кроз историју, Црква је била, осим литургијског живота, расадник културе и традиције, и због тога све наведено има нераскидиво јединство“, ријечи су оца Видака Вујадиновића.

ЉУБАВ ПРЕМА ЦРКВИ И ЦРКВЕНОМ ПОЈАЊУ ПОТИЧЕ ОД РАНОГ ДЈЕТИЊСТВА

Јереј Вујадиновић наводи да је, још као ученик основне школе, често присуствовао богослужењима на која су га водили родитељи.

„На богослужењима ме је навише привлачило црквено појање. Од старијих богослова, слушао сам црквено појање и учио да читам Црквенословенски језик, како бих могао да са њима  учествујем у богослужењима“, каже парохијски свештеник Видак Вујадиновић.

Занимљиво је да је свештеник Видак, након завршене Богословије, уписао Музичку академију Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је, на Одсјеку за црквену музику, дипломирао 2007. године, стекавши звање професора црквене музике. На овој образовној установи, 2017. године, на студијском програму Музичко-педагошко-теоријском, одбранио је мастер рад. 

НЕДЈЕЉИВА ВЕЗА ДУХОВНОСТИ И СВЈЕТОВНЕ ТРАДИЦИЈЕ

На питање да ли је управо љубав према музици и умјетности допринијела томе да створи врло успјешан спој вјере, духовности, музике, културе, те да све то обједини у свом раду и дјеловању, отац Видак каже да је цјелокупно богослоужење проткано појањем и музиком, те да музика, као Божији дар, храни наша чула и употпуњава их.

„Поред духовне музике, наш народ има изразито богату и свјетовну традицију, а знамо да су у традицији нашег народа сабори, који чине наставак литургије и празновања.  Све то заједно чини недјељиву везу духовности, културе и традиције“, истиче парох лукавички.

Прије преузимања дужности у парохији лукавичкој, јереј Видак Вујадиновић био је професор Црквеног појања и Химнографије у богословији ,,Светог Петра Дабробосанског” у Фочи, гдје је службовао тринаест година. Руководио је богословским хором и основао ансамбл „Кимвал“, који се бавио извођењем духовне музике уз инструменталну пратњу, као и традиционалних пјесама. Скупштина општине Фоча додијелила му је, 2018. године, захвалницу за допринос у организовању бројних културних манифестација, као и развоју и унапређењу културе и музичког стваралаштва на подручју општине Фоча.

КУЛТУРА И МУЗИКА – ВАЖАН ДИО НАШЕГ ЖИВОТА

„Музика и култура, као пратећи моменти у нашем литургијском животу, представљају веома битан сегмент у животу младог човјека. Велики број младих људи, интересујући се за духовно и традиционално стваралаштво, долази до одговора на питања о многим духовним темама. Младим људима, нарочито у узрасту када се још траже у различитим пољима, плашећи се неискуства, потребна је духовна подршка. Потребно их је васпитати у заједништву, како нас и наша Православна црква учи“, сматра отац Видак.

Походећи парохијане, овај свештеник спознао је да људи истински воле цркву, што му причињава велику радост. Грађане Источног Сарајева је, како каже, нарочито обрадовала вијест да ће, благословом митрополита Хризостома, почети изградња великог Саборног храма Христа Спаситеља, те да ће, управо тај храм постати нови центар у коме ће све генерације моћи да пронаћу своје мјесто, његујући православну вјеру и традицију.

„Јеванђељска мисао и свака ријеч коју је Господ Исус Христос изговорио, људе подстиче да промишљају о вјери. Он нас поучава, на првом мјесту, о великој важности вјере у нашем животу, показујући да је она у многоме основ нашег живота. Наша вјера пројављује вољу Божију која се претвара у дјело и то је пут који ми истински слиједимо“, наглашава отац Вујадиновић.

‘КАТЕРА’ И ХОРСКО ИСКУСТВО КАО ДУХОВНА НАДОГРАДЊА

Јереј Видак Вујадиновић, у сарадњи са колегом Пеђом Хартом, основао је музички састав „Катера“, који већ има неколико ауторских дјела и један објављен албум.

„Временом смо почели радити ауторска дјела, а затим и концертну сцену, што је допринијело препознавању овог музичког састава. Катера учествује сваке године на манифестацији Дани Српске у Србији, а поменућемо и учешће на фестивалу у Охриду. Катера је добила назив по средњевијековном граду Катера који се налазио на локалитету Илињача у нашем граду и кроз тај назив хтјели смо да пробудимо успомену на тај град“, објашњава отац Видак.

Осим рада са музичким саставом „Катера“, парох лукавички пише текстове и компонује музику. Основао је хор Кир Стефан Србин,  био је члан Вокалног ансамбла митрополије дабробосанске „Исидор Бајић“ у Сарајеву, учествовао је у раду Камерног хора  Музичке академије у Источном Сарајеву, као и Српског пјевачког друштва „Слога“ из Сарајева.

„Хор Кир Стефан Србин, основан је 2021. године благословом Његовог високопреосвештенства митрополита Хризостома, за потребе будућег храма Христа Спасистеља у Источном Сарајеву. Поред учешћа у богослужењима, планирано је и учешће и на другим манифестацијама у организацији града Источно Сарајево и наших општина. За потребе будућег храма, музички састав ‘Катера’ снимио је аудио пјесму под називом ‘Пјесма Храму’, посвећену управо изградњи будућег храма“, наводи на крају јереј Вујадиновић, додајући да је са колегом Пеђом Хартом написао и компоновао химну општине Источно Ново Сарајево, која је премијерно изведена на академији поводом славе општине, Спасовдана.

/Град Источно Сарајево/