ЋОСИЋ: ЗНАЧАЈАН ПОВРАТАК „ЈАХОРИНА ЕКОНОМСКОГ ФОРУМА“ НА МАПУ РЕГИОНАЛНИХ СКУПОВА

369

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић истакао је да је веома значајно да се након двије године паузе изазване вирусом корона „Јахорина економски форум“ враћа на мапу, не само форума у Републици Српској, него и регионалних.

Ћосић је током панела „Конкурентност локалних заједница“ рекао да градови и општине морају да буду у могућности да учине доступним директан и индиректан систем подршке привреднимм субјектима, те као добар примјер навео Источно Сарајево јер се свих шест општина у његовом саству и сам град труде да буду доступни инвеститору.

Према његовим ријечима, други фактор су природни ресурси, а у Источном Сарајеву туризам и дрвна индустрија су најважнији.

„Видимо како је у инестиционом смислу експлодирала Јахорина због добре сарадње са Владом Републике Српске и оного што раде локалне заједнице“, истакао је Ћосић и додао да је ту и дрвна индустрија гдје има простора за напредак, јер се мора подићи степен финализације.

Он је напоменуо да има простора за напредак и у металској индустрији и трговини и услугама.

Ћосић, који је и градоначелник Источног Сарајева, каже да овај град може бити примјер за цијелу Републику Српску, имајући у виду да је уз Бањалуку, једини град који има позитивна демографска кретања.

„Без демографије, без радне снаге, тешко да ћете добити било ког страног инвеститора“, рекао је он и додао да су важне и јавне инвестиције без којих нема ништа.

Предсједник Привредне коморе Пирота Драган Костић рекао је на панелу да сматра да је прави моменат за слободне зоне у Републици Српској, гдје постоје идеални услови за то.

„Овдје су велики потенцијали за стварање слободних зона између Републике Српске и Србије, као и Републике Српске и Хрватске“, навео је он и додао да би то требало да буду савремени индустријски паркови и специјалне економске зоне.

Костић сматра да оснивање слободних зона у Републици Српској може знатно да допринесе привлачењу страних инвестиција.

„Свака слободна зона зависи од мјеста изградње, намјене, а за то најприје треба изградити инфраструктуру и пружити погодности за инвеститоре, што би требало да ураде локалне и републичке власти“, рекао је он и додао да суштина новог развоја слободних зона у Републици Српској јесте да оне треба да буду конкурентне у односу на окружење.

Костић је навео да у свијету постоји више од 10.000 слободних зона, у ЕУ 81, али ЕУ новом економском политиком охрабрује изградњу слободних зона у Европи.

Градоначелник Ниша Драгана Сотировски нагласила је да они настоје да буду конкурентни како би привукли што више страних инвестиција, те да су за улагања у Нишу заинтересовани и страни и домаћи инвеститори.

Градоначелник Градишке Зоран Аџић истакао је да Градишка има геостратешку позицију, да је градска администрација у функцији грађана и привредника, а да без стратегије нема ни развоја.

Аџић је нагласио да су највећи магнет за привлачење инвестиција пословне зоне, скраћене процедуре, инфраструктурна опремљеност и да се да прилика младим људима.

Он је истакао да је у Градишци у току 16 међународних пројеката, а да је један од основних разлога за успјех увођење нових занимања у средњим школама, како би инвеститори имали школовану и обучену радну снагу.

Градоначлник Превеза у Грчкој Николас Сотировски нагласио је да је код њих најразвијенији туризам, узгајање животиња, риболов и пољопривреда.

Он је нагласио да је за бољу конкуретност локалних заједница потребна велика подршка, усклађивање пословања, креирање вјештина и дигитална трансформација путем нових технологија.

На дводневном „Јахорина економском форуму“ главна тема расправе је глобални економски изазови и прилике, док су кроз панеле заступљене и регионалне теме као што су „Отворени Балкан“, регионална сарадња, као и јачање конкурентности локалних заједница и локалне економије.

„Јахорина економски форум“ одржава се под покровитељством предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић и уз помоћ Владе Српске и Савјета министара, а окупља више од 400 учесника из десетак европских земаља.

/Срна/