Брутални напад припадника тадашњег СФОР-а на православног свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра прије 16 година у Парохијском дому у Палама учињен је с циљем демонстрације силе, дискредитације институција Републике Српске и Српске православне цркве, као и застрашивања српског народа и треба да се памти као опомена на шта су све спремне западне силе.
Оцијенили су ово саговорници Срне у подсјећању на ноћ између 31. марта и 1. априла 2004. године када су припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а на Палама ударили на један од темеља српског народа – његову православну цркву и њено свештенство.
Тада су они који су у име УН требали да штите мир и све грађане на простору БиХ готово на смрт претукли свештеника Јеремију и његовог сина Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду Парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оскрнавили и демолирали.
Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић изјавио је Срни да се и послије толико година становници Пала и Источног Сарајева, али и цијеле Републике Српске с тугом сјећају тог немилог догађаја који су извеле западне силе желећи да демонстрирају силу над немоћним свештеником, његовим сином и свештеничким породицама.
Он је подсјетио да су се тадашња дешавања правдала тражењем помагача у скривању првог предсједника Републике Српске Радована Караџића и осталих осумњичених за ратне злочине.
„То је послужило као изговор, јер се никада није доказало да ти људи, као ни многи други који су у то вријеме били прогоњени нису имали никакве везе за такозваном мрежом помагача која се често помињала у то вријеме“, рекао је Вуковић.
Он је истакао да су посљедице за породицу Старовлах, нажалост, трајне, али да су остали и трајни ожиљци на становницима Пала, Источног Сарајева и Републике Српске.
Уз ту трагедију, додао је градоначелник, треба се сјетити свих породица и људи који су прогањани због наводних ратних злочина који, у већем броју случајева, никад нису доказани.
„Због свега тога и наш однос према НАТО је такав да ми то не можемо никада да заборавимо, нити да потиснемо све и да хоћемо. Ране су толико свјеже и дубоке да је то нереално очекивати од српског народа“, поручио је Вуковић.
Начелник општине Источно Ново Сарајево ЛЈубиша Ћосић оцијенио је да голгота и страдање породице Старовлах показује апсурдност ситуације у земљи која се зове БиХ – да само један народ трпи и носи терет кривице.
„У то вријеме нападало се и на православне свештенике и није забиљежена слична ситуација. Страдање ове породице није смртно и ненадокнадиво, али је сигурно да је велики губитак и то што су претрпјели, морали да промјене мјесто и начин живота и имали велике здравствене проблеме“, рекао је он.
Према његовим ријечима, и то говори о оријентацији међународне заједнице на овом простору према свему што је српско.
„НЈима није било свето, ни толико значајно ни то што је ријеч о свештеничкој породици, о моралним људима који су из вјерског, а не свјетовног живота па су и њих напали. Не постоји слична ситуација ни код Бошњака муслимана ни код католика да било која страна сила нападне на свештеничку породицу“, истакао је Ћосић.
Он је констатовао да је породица Старовлах највећи страдалник у послијератном времену само зато што су Срби, што су свештеничка породица, па се на њима искалио сав бијест и жеља да се третира дисциплина.
Ти људи, рекао је он, били су изузетно цијењени, уважени и поштовани у својој локалној заједници, проповједали су вјеру и прави начин живота.
Док год је свјетска политика на овај начин окренута према Србима, оцијенио је Ћосић, увијек ће бити први маркирани као кривци или ће бити покушана нека репресија над њима.
Ћосић је упозорио да српском народу овај догађај треба да остане трајна опомена на чињеницу да међународна заједница и на овај начин може да примјењује принципе силе и „истјеривање правде“.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је Срни да је напад на породицу Старовлах извршен како би се компромитовала Српска православна црква и оптужила да помаже осумњиченима за ратне злочине.
Он је подсјетио да га је СФОР ухапсио у мају 2004. године и да је био 30 дана у бази НАТО гдје није имао оријентације ни о времену ни о простору и након пуштања га опет ухапсили и држали још 30 дана у изолацији, а да ни данас не зна гдје је био.
„Било је то вријеме жестоког удара на функционере СДС-а, а посебно на свештенство СПЦ јер смо оптужени неосновано да штитимо, помажемо и кријемо оптужене од Хашког трибунала“, подсјетио је Бјелица.
Када је ухапшен Караџић, додао је он, испоставило се да је он прије 2000. године напустио просторе БиХ, односно Републике Српске.
„Напад на породицу Старовлах је било застрашивање и свих осталих и удар на легалне институције и СПЦ да се искомпромитује, да се оптужи да помаже“, истакао је он.
Бјелица је испричао да је након изласка из притвора имао здравствених проблема због чега је лежао на ВМА у Београду, у исто вријеме када су ту боравили свештеник Јеремија и његов син.
„Отац Јеремија је изашао са мањим посљедицама, а Александар са трајним и није могао да ради даље свој посао. Те године обиљежили су упади, претреси кућа, пријетње личне и за породицу, смјене, блокаде кретања, одузимање докумената и остале тортуре провођење над Србима“, подсјетио је он.
Ни 16 година након ове акције припадника међународних снага није до краја познато из чијих су све земаља војници у њој учествовали и ко је налогодавац.
Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица формирана од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.
/Срна/
