НАТО бомбардовање српских положаја и Републике Српске је огроман злочин према Србима са великим посљедицама и данас, оцијењено је вечерас на округлом столу на Палама поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској.
Предсједник Скупштине организације старјешина Војске Републике Српске Благоје Ковачевић рекао је да је НАТО бомбардовање било најтежи период у историји српског народа на овом простору.
Ковачевић је нагласио да су и данас на простору Републике Српске видљиве посљедице НАТО дејстава осиримашеним уранијумом и то се може чути од љекара да је знатно повећан број онколошких обољења, поготово на просторима гдје су бомбардовања била интензивнија, попут општине Хаџићи, Лукавице, Јахринског потока, цијеле Јахорине, Хан Пијеска.
„Било је и прије проблема, ратова, али се никада на једну тако малу земљу Републику Српску која је имала око 1.200.000 КМ становника није обрушила највећа свјетска сила – НАТО, да је тако злочиначки бомбардује. Деветнаест дана најмоћнија техника свијета економски најмоћнијих земљама обрушила се на наш народ“, рекао је Ковачевић новинарима.
Он је подсјетио да је Војска Републике Српске имала дио средстава за одбрану из ваздуха, али да то није могло да пружи значајнији отпор.
„Оно што смо радили су надљудски напори и у таквим несразмјерним снагама понос француске авијације је оборен на Палама и то малим ручним системом“, навео је Ковачевић.
Ковачевић је рекао да генерације које су се родиле послије рата немају представу како је било стварати Српску, те их због тога треба подсјетити на све што се дешавало.
Политиколог Филип Матић рекао је да су Срби бомбардовани осиромашеним уранијумом који и данас оставља посљедице на новорођенчад и на генерације рођене послије рата не само у Републици Српској, него и у Федерацији БиХ, што је огроман злочин према српском народу.
Матић је истакао да је НАТО бомбардовање Србије, Сирије, Либије у директној вези са нападом на Републику Српску, јер је тиме прекршено међународно право.
Он је подсјетио на пропаганду против Срба на Западу у то вијеме која је била изузетно јака и која је праћена плакатима који су гласили да „Србе треба неутрализовати“, „Пошаљимо Србе у пакао“.
„Срби су демонизовани у западној јавности и није било механизама да се с тим изборимо, мада и данас међународна заједница стоји на страни Бошњака и дјелимично Хрвата као и 1995. године. У овом тренутку на нашу жалост не можемо много урадити, једино што можемо јесте да истину преносимо на млађе генерације и чекамо прави тренутак у контексту међународних односа када ћемо имати прилику да изнесемо чињенице“, рекао је Матић.
На округлом столу, који је организовала Народна библиотека Пале, учествовао је и академик Марко Вуковић.
За Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица у Војковићима.
У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
НАТО злочинци су у акцији под називом „Намјерна сила“ користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да „она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто“.
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да „не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја“, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године, на приједлог Новинске агенције Републике Српске СРНА.
/Срна/
