ПЕЈИЋ: ПОВЕЋАТИ ФОНД ЧАСОВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

266

Положај српског језика и ћирилице данас је на незавидном нивоу и зато се константно мора апеловати и тражити да се на свим нивоима образовања повећа фонд часова српског језика, као и да се уведе на факултете, изјавио је данас у Источном Сарајеву Душан Пејић са Катедре за србистику Филозофског факултета Пале.

Пејић је, уочи почетка интерактивног часа о теми „Српски језик као српски идентитетски критеријум“, организованог поводом Међународног дана матерњег језика, рекао новинарима да би се на тај начин подигла општа језичка култура, као и култура говора, односно општа писменост.

„Помогло би се да развијемо свијест о историчности српског језика. Видјели бисмо шта спада под српско културно и језичко насљеђе, јер свакодневно видимо да нам се отима и Чајничко јеванђеље, Мирослављево јеванђеље, Повеља Кулина Бана. Због тога би се константно требала подизати свијест о важности српског писма и ћирилице“, рекао је Пејић.

Према његовим ријечима, због тога је важно да се овдје његује српски језик, а посебно у дијаспори, гдје је потребно отварати школе и катедре за српски језик, како би српска дјеца учила ћирилицу и на тај начин гајила везу са матицом – Србијом, Републиком Српском и Црном Гором, односно српским етничким језичким простором.

Пејић је истакао да се српска нација у савременом погледу формирала у вријеме романтизма, као и већина других европских нација, од којих је готово 60 формирано на основу критеријума језика.

„То значи да ако говоримо српским језиком, ми смо дакле Срби. Наравно, ми о српском народу можемо говорити у средњем вијеку. Српски народ је завјетна нација која чува светосавље и косовски завјет, које су битне идентитетске врсте српског језика“, нагласио је Пејић.

Пејић је указао и да је употреба туђица понекад оправдана, ако не постоји адекватна српска ријеч за неки појам, али да их је потребно обликовати према правилима српског језика, односно према језичким гласовним законима.

Професор српског језика у Средњој школи „28. јуни“ Ведрана Мијовић Пантелић рекла је да ће ученици данас показати да је заједничка обавеза, задатак и дужност свих да раде на очувању матерњег језика.

„Они ће кроз три веома поучне приче показати како друштвено социолошка помјерања утичу на матерњи језик“, навела је Пантелићева.

Ученик Средњошколског центра „Источна Илиџа“ Стрибор Ђурић, који је припремио литерарни рад о теми „Значај српског језика за очување српског народа“, нагласио је да је српски језик његова духовна храна.

„Мали број мојих вршњака је заинтересован за српски језик, јер се продором страног утицаја и културе, све окреће страним језицима. Енглески језик све више улази у рјечник данашње омладине. Сматрам да је то проблем јер ћемо заборавити све оне прелијепе ријечи које су наши преци и писци користили“, закључио је Ђурић.

Интерактивни час организовала је Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

/Срна/