Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да земље региона подржавају напоре ЕУ ка зближавању, али да очекују прагматичнији и кредибилнији приступ Брисела када је ријеч о појединачним земљама или западном Балкану у цјелини.
Цвијановићева је на форуму „Балкан – Црно море“ у Атини нагласила да је данас, у екстремно компликованој глобалној ситуацији, важније него икад да се даље развија партнерство и заједничка визија будућности.
Према њеним ријечима, обавеза ове генерације је да остави боље политичко, безбједносно и економско оружење генерацијама које долазе.
„Желимо да оне живе у мирном и напредном региону који ће дати допринос глобалној стабилности, а не пријетити. Вјерујем да смо научили лекције из наше тешке прошлости и да ћемо енергично радити на томе да створимо бољу будућност продубљавањем нашег партнерства и јачањем наших инфраструктурних и економских веза“, истакла је Цвијановићева.
Цвијановићева је говорила током форума на тему „Регионална сарадња – Интеграција базирана на економској географији“, рекавши да такви форуми, поред тога што дају могућност за боље разумијевање проблема у региону, помажу разматрању доступних средстава за боље политичко разумијевање, одржив економски напредак и снажније економске везе у региону.
Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ навела је да је познато да је свака теретна ситуација пријетња стабилном економском развоју заснованом на неометаном протоку страних инвестиција, али да су „видни наши законодавни напори за стварање повољног пословног окружења и да дају позитивне резултате“.
Цвијановићева је нагласила да и даље постоје озбиљне препреке које захтијевају политичке напоре и мјере како би се достигло заиста боље окружење у смислу безбједности и економије.
Према њеним ријечима, зато је важно да политички лидери, пословни људи, предузетници, интелектуалци и медијски радници покажу спремност и уложе све неопходне напоре како би промијенили негативан имиџ Балкана у глобалном оквиру.
„Хајде да не будемо наивни. Иако велики дио одговорности сигурно лежи код политичких лидера наших земаља, нису само они ти који стварају и воде политичке процесе у нашем региону. Заправо, многи се стварају и воде споља, гдје приступ земљама и политичарима региона није уравнотежен и често му недостају основна досљедност или кредибилитет“, нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да подизање нивоа међусобног разумијевања и успјешна сарадња на економском пољу у корист свих у тако комплексним околностима, регионално и глобално, остају велики изазов и за земље западног Балкана.
„Наравно, економске турбуленције, пандемија, ратови, политичке тензије, безбједносна питања, илегалне миграције и сличне пријетње захтијевају јачу сарадњу унутар региона с једне и између региона и ЕУ с друге стране“, напоменула је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, слика Балкана као нестабилног и сукобљеног региона остала је таква не само због трагичних догађаја из прошлости, већ и високог нивоа неразумијевања и неповјерења евидентног у појединим земљама појединачно и региону као цјелини, изјавила је српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић .
„Подручје Балкана у прошлости је повезивано са нестабилношћу и политичким подјелама. Многи теоретичари, новинари и креатори мишљења су након рата у бившој Југославији користили термин балканизација како би алудирали на сличне сукобе и процесе дезинтеграције у другим дијеловима свијета.
Тај имиџ, који је једном стечен, није уклоњен до данас. Искрено говорећи, многе несигурности су и даље присутне и ако желите да их превазиђете, потребни су кредибилнији, реалнији и одрживији поступци“, нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, одржавање регионалне стабилности је предуслов за било какав опоравак у будућности, али да се, нажалост, недавно видјело доста тензија и негативних дешавања у региону, који су праћени константним пристрасним приступом међународних партнера таквим инцидентима или негативним појавама.
Цвијановићева је подсјетила да су међу земљама у региону, од Средоземља преко Јадрана до Црног мора, земље које су већ чланице ЕУ и оне које су на европском путу и надају се да ће бити примљене у Унију.
Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ сматра да оне земље региона које желе да буду дио ЕУ имају сјајну могућност да се припреме за евроинтеграцију кроз разне регионалне иницијативе за сарадњу.
„Берлински процес, који обухвата све земље региона, је сигурно једна од њих, као и иницијатива Отворени Балкан, која укључујем Србију, Сјеверну Македонију и Албанију. Те иницијативе су компатибилне у напорима да омогуће регионалну сарадњу на питањима инфраструктуре и економског развоја, али и у погледу слободног и неометаног кретања људи и робе, признавања диплома и радних квалификација и других ствари које користе нашим грађанима“, нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је изјавила да обје поменуте иницијативе представљају одличне прилике за развој западног Балкана, а у исто вријеме нуде „практичну вјежбу за евроинтеграцију“.
„Сви знамо да је овај регион и даље рањив и оптерећен догађајима из прошлости. Свака наша земља се бори са својим политичким проблемима, док у исто вријеме мора да се носи са бројним економским изазовима. У посљедњих 25 година развијене су бројне регионалне иницијативе, од којих су неке биле прилично успјешне, док неке нису оствариле опипљиве резултате“, навела је Цвијановићева.
Цвијановићева је скренула пажњу и на то да је, поред унутрашњих политичких брига у свакој од земаља западног Балкана, и даље прилично низак интензитет билатералне политичке интеракције унутар региона.
„У исто вријеме, ниво међународног интервенционизма је превисок и углавном пристрасан, што је један од разлога зашто је ниво међусобног разумијевања унутар региона и даље низак“, нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је истакла да то захтијева бројне додатне напоре како би се побољшала ситуација у будућности.
Она је захвалила домаћину Грчкој на организовању догађаја током којих се може „заиста развити нашу дискусија и видјети шта треба да се уради у будућности“.
„Чврсто вјерујем да постоји добра будућност за наш регион, али морамо да научимо како да искористимо предности како бисмо их учинили корисним за све нас“, нагласила је Цвијановићева.
Цвијановићева је скренула пажњу и на то да постоје сјајне могућности за улагање и у Републици Српској и у БиХ, уз повољан геостратешки положај у срцу југоисточне Европе, у централном дијелу Балканског полуострва, што омогућује приступ тржишту од 600 милиона људи, на основу неколико споразума и договора о слободној трговини.
/Срна/
