Један од старјешина у Првој романијској пјешадијској бригади Милован Кнежевић изјавио је да је поносан што је у рату био учесник одбране Републике Српске коју Срби јединством и срцем сада требају чувати.
„На свима нама сада је да сачувамо Републику Српску, јединством и срцем на све могуће начине у миру и слободи коју смо заједно изборили“, поручио је Кнежевић.
Он је у изјави Срни уочи обиљежавања 16. јуна – Дана одбране Сарајевско-романијске регије истакао и да од државе очекује да више бриге посвети статусу и стандарду демобилисаних бораца Војске Републике Српске који су махом без посла.
Кнежевић, који је са својим саборцима из Сарајевско-романијског корпуса, српски народ бранио од првог до посљедњег дана у одбрамбено-отаџбинском рату, рекао је да су покретане бројне непријатељске офанзиве са циљем спајања Првог и Другог корпуса такозване Армије БиХ, али да је најјача била у јуну 1995. године.
Иако су јединице Прве романијске бригаде биле припремљене за тај напад, на самом старту је, присјећа се Кнежевић, било губитака јер је фактор изненађења учинио своје.
„Тада смо водили жестоку борбу, прса у прса. Имали смо погинулих и рањених бораца, па смо се повукли са пола борбене линије за 200 до 300 метара, на Нишићкој висоравни на локалитету Козловац изнад Бијамбарске пећине. Међутим, за три дана смо одлучили да вратимо линију и то смо и успјели“, прича Кнежевић.
Према његовим ријечима, када је српски инат прорадио, кренуло се у напад и враћени су ранији положаји, уз тактику да ударне снаге крену са бока, а остатак фронтално на непријатељске положаје.
Осим тога што су, према његовим рјечима, непријатељске снаге биле далеко бројније и у својим редовима имали и специјалне јединице као што су „Жуте осе“ и „Црни лабудови“, борци Сарајевско-романијског корпуса успјели су одбити и ту посљедњу и најјачу офанзиву, чиме су ударили печат на одбрану Републике Српске.
Он је навео да су српске снаге након враћања на ранији положај, могле ићи и дубоко на територију коју су држали војници такозване Армије БиХ, али нису жељели јер су од самог почетка рата жељели само једно – сачувати српски народ и територију на којој живи.
Кнежевић се и након 23 године са сјетом сјећа наредбе тадашњег команданта генерала Драгомира Милошевића, који је рекао да Корпусу није стало до једног брда, већ да треба чувати војнике.
Иако је као старјешина свјестан да нема рата без жртава, овом Сокочанину се често у мисли врате тешки тренуци, када је губио саборце.
„Посебно ми је тешко пало када су у једном дану погинула тројица момака из Баранске чете, па је требало отићи у село и саопштити ту вијест њиховим породицама“, сјећа се данас 62-годишњи Кнежевић.
Дан одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату биће обиљежен на Сокоцу, у суботу, 16. јуна, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
У одбрамбено-отаџбинском рату из Сарајевско-романијског корпуса за одбрану ове регије погинуло је 4.000 бораца, а ова формација имала је од 18.000 до 20.000 бораца.
Као вјечни помен тим јунацима изграђен је Манастир на Равној Романији посвећен Великомученику Светом Георгију на чијим унутрашњим зидовима су уклесана имена 4.000 погинулих бораца у одбрани ове регије.
/Срна/
