СОКОЛАЦ- Зборником о хајдуцима отворена неисцрпна тема за научно истраживање

69

На Сокоцу је први пут промовисан Тематски зборник „Хајдуци у српској историји и памћењу“ који садржи 13 радова научника из српских земаља са прошлогодишњег научног скупа на Равној Романији, што је почетак истраживања овог дијела српске историје.

Зборник је, како је речено, настао као резултат сарадње Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа и општине Соколац.

Великом броју посјетилаца синоћње промоције у Парохијском дому о Зборнику су говорили потпредсједник Матице Српске академик Јован Делић и генерални секретар Матице српске Милан Мицић.

Мицић је рекао новинарима да Матица српска дјелује на културном простору гдје год живе Срби и постоје трагови српске културе, те је, према раније потписаном Протоколу о сарадњи са општином Соколац, тражећи значајну тему која обиљежава један простор изабрана ова о хајдуцима.

Он је истакао да српска историја има своја митска мјеста а једно од њих је Романија, као хајдучко упориште, хајдучко надање и као мјесто симбол слободе српског народа кроз историју.

„О хајдуцима је већ писано, али чини ми се да то није чињено на један организован начин и мултидисциплинарно из угла различитих научних дисциплина, па је организован научни скуп на Романији о хајдуцима у српској историји и памћењу, рекао је Мицић.

Према његовим ријечима, резултат тог скупа је Зборник у коме своје мишљење о овој теми износе историчари, историчари књижевности који посматрају хајдуке кроз епску поезију, али и кроз историју, историографију и историјске изворе, чиме је обухваћен широк простор на којем су дјеловали хајдуци, од Баната, јужне Угарске, до Романије, Србије, тромеђе Далмације, Босанске крајине и Лике, те до Херцеговине и Црне Горе.

Мицић је нагласио да се кроз овај зборник хајдуци могу посматрати као људи у непрекидној борби и за слободу, и за плијен, и за останак и опстанак, те да читајући „добијамо јасне слике о њиховом начину живота, борби, хтењима, надањима и уопште о нечему што су они значили у српској историји и српској култури“.

Он је нагласио да је „Романија хајдучко чвориште и упориште“ и да Старина Новак обиљежава ову гору иако су хајдучија и хајдуци били распрострањени широм Балкана, Подунављем и другим крајевима.

Делић је, изразивши велико задовољство због доласка на Соколац и приче о овој теми, рекао новинарима да „нема мјеста и цијелом српству гдје би пригодније било разговарати о хајдуцима, него ли на Романији, која је увијек била хајдучки крај“.

Он је истакао да „нема двије личности у хајдучком свијету, без обзира да ли је ријеч о митским или историјским, које су толико познате и толико ушле у народно памћење као што су харамбаша Бајо Пивљанин и Старина Новак“, те да је зато важно да се појавио Зборник о хајдуцима у српској историји и памћењу први пут у серији, која би требала настајати на Романији.

Делић је најавио да би други научни скуп о хајдуцима требало да се одржи 9. и 10. августа на Романији, те да је симболика и у томе да је први одржан у порти манастира на Равној Романији, подигнутог у спомен жртвама људи који су наставили ту хајдучку традицију.

Хајдуци су велика и неисцрпа тема, каже Делић, што је и разлог да први Зборник садржи 13 радова, од којих сваки доноси нешто ново, са великог простора од Баната, обода Мађарске, Мачве, тромеђе Лике, Баније и великог простора до Романије, Херцеговине и Црне Горе.

„Два су аспекта хајдуковања овдје, борбено ослободилачки који је несумњив, а други је одметање не само од турске власти, него и од своје“, навео је Делић, те додао да се хајдучија доводи у везу са једном патологијом друштва.

Према његовим ријечима, са научним скупом и овим зборником отворена је једна велика и неисцрпна тема чије ће истраживање дуго трајати.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да му је част и задовољство што је у име становништва Сарајевско-романијске регије, на Сокоцу, како каже, срцу Романије, потписао Протокол о сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и што су резултат те сарадње научни скупови о хајдуцима који ће се сваке године одржавати на Сокоцу.

„Велика је част за Соколац када долазе први људи Матице српске, научници и историчари који су прихватили да успоставе сарадњу са овом локалном заједницом и то ме чини поносним“, истакао је Бјелица.

/Срна/