Његово високопреосвештенство митрополит Хризостом служио је данас Свету архијерејску литургију и помен за српске јунаке у Манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, код Сокоца, а потом је организована и литија поводом Дана манастира у народу познатог као Соколица.
На унутрашњим зидовима храма који данас обиљежава 18 година од проглашења манастиром, умјесто иконописа уписана су имена више од 4.000 погинулих српских бораца у Одбрамбено-отаџбинском рату у одбрани Сарајевско-романијске регије.
Обраћајући се вјерницима митрополит Хризостом рекао је да је овај манастир духовно огњиште народу на Романији, око кога ће се окупљати као око свог породичног огњишта, гријати вјером, љубављу, молитвом и свим врлинама.
„Још је значајније да је овај манастир постао и симбол свих наших мученика и страдалника погинулих на Сарајевско-романијској регији, који су своје животе дали за нашу слободу, јединство и право да постојимо као српски народ на овим просторима“, истакао је митрополит Хризостом.
Он је нагласио да је јуче у порти овог храма одржана академија посвећена људима који су у се у своја времена борили под другим околностима за иста права српског народа, а били су то хајдуци – српски јунаци који су у тешка времена опстали под Турцима, изналазећи начине да српском народу помогну да опстане и да се сачува православна вјера.
Митрополит Хризостом истакао је да се српски народ успио ослободити, сачувати свој идентитет, вјеру, цркву и унаприједити све то, додајући да је један од тих напредака и овај манастир, који увијек посјећа на велику жртву мучеништва.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да се српски народ на данашњи дан окупио на Романији 1990. године под један барјак, исказао потпуно јединство и слогу, превазишао подјеле и заједно под тробојком успио да оствари српску државу са лијеве стране Дрине, епохално дјело о коме су вјековима сањали раније генерације.
„И даље морамо исказати слогу и јединство, заједништво, а ово је право мјесто са кога се ова порука шаље, да можемо да одбранимо оно што су наши јунаци у крвавом грађанском рату од 1992. до 1995. године остварили“, поручио је Бјелица.
Он је подсјетио да је овај храм на Равној Романији посвећен српским јунацима који су своје животе уградили за одбрану Српске, те да је у порти храма изграђена капела на чијим су зидовима уписани хајдуци, припадници „Младе Босне“ и припадници Равногорског покрета, на мјесту гдје се сваке године 11. августа окупља вјерни народ са својим свештеницима.
Бјелица је најавио да ће у порти манастира на Равној Романији бити изграђен још један конак и музеј.
Уз Дан манастира на Равној Романији соколачка Установа за културу „Перо Косорић“ организовала је и ове године „Госпојинске вечери културе“ 26. по реду под традиционалним називом „Теби горо Романијо“.
Директор ове установе Душка Лукић рекла је Срни да је у оквиру ове манифестације припремљен богат културно-умјетнички програм у коме су, осим младих умјетника, учестовале изворне пјевачке групе, Културно-умјетничко друштво /КУД/ „Завичај“ и Удружење за српско изворно пјевање „Гласинац-Томислав Боровина“, те КУД „Свети Пантелејмон“ са Хан Пијеска, као и гуслар Петроније Чолаковић, члан соколачког Гусларског друштва „Романија“.
У порти храма је организована презентација традиционалних романијских јела, изложба ручне радиности два соколачка удружења, те предмета израђених у оквиру радно-окупационе терапије Специјалне болнице за психијатрију и Завода за форензичку психијатрију на Сокоцу.
Соколачко Удружење пчелара „Гласинац“ на данашњој манифестацији презентовало је романијски мед, производе од меда и љекобиља, те угостило своје пријатеље пчеларе из Ариља, Берана и Пријепоља.
На једном од штандова Туристичка организација Соколац презентовала је разноврсност туристичке понуде на подручју општине Соколац.
Директор Туристичке организације Соколац Бранкица Башић рекла је да је у спортском дијелу програма одржано такмичење „Романијски вишебој“ у коме су се учесници надметали за титулу хајдук-харамбаша Романије.
Она је навела да је у оквиру такмичења ове године организовао и симболично плаћање путарине, по узору на легенду према којој су трговци плаћали пролаз преко Романије остављајући дукат на кабаницу коју је постављао харамбаша.
/Срна/
