РАСТУЋЕ ЕКОНОМИЈЕ У ЕВРОПИ И ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ СНАЖНО СУ ПОГОЂЕНЕ

477

Рат против Украјине и санкције против Русије погађају економију широм планете, а очекује се да ће растућа и тржишта земаља у развоју у Европи и централној Азији понијети највећи терет, наводи се у Економском извјештају Свјетске банке за регион, који је данас објављен.

Економска активност региона опашће за 4,1 одсто ове године, у односу на предратну пројекцију раста од три одсто, како економски шокови рата појачавају и даље присутне утицаје пандемије вируса корона. Ово би био други економски пад за двије године и доструко већи од пада изазваног пандемијом током 2020. године, наводи се у саопштењу.

Очекује се да ће економски пад Украјине бити процијењених 45,1 одсто, иако ће размјере пада зависити од трајања и интензитета рата, а производња у Русији ће према пројекцијама опасти 11,2 одсто у 2022. години.

Из Свјетске банке истичу да рат појачава растућу забринутост у погледу оштрог глобалног економског успоравања, растуће инфлације и дуга, као и скока сиромаштва.

Економски утицај се простире кроз различите канале, укључујући робна и финансијска тржишта, трговинске и миграционе везе и негативан утицај на повјерење.

Рат, такође, тешко погађа растуће и земље у развоју у Европи и централној Азији, региону који је већ био на прагу економског успоравања ове године због и даље присутних ефеката пандемије. Поред Русије и Украјине, очекује се да ове године и Бјелорусија, Киргистан, Молдавија и Таџикистан уђу у рецесију, док су пројекције раста смањене за све економије због прелијевања ефеката рата, слабијег раста од очекиваног у евро зони и берзанских, трговинских и финансијских шокова.

Регион увози око 40 одсто пшенице из Русије и Украјине, а земље централне Азије и јужног Кавказа увозе око 75 одсто или више. Русија је, такође, главна извозна дестинација за многе земље, док дознаке из Русије чине близу 30 одсто БДП-а у неким земљама централне Азије /Киргистан, Таџикистан/.

Дубока хуманитарна криза подстакнута ратом један је од најснажнијих ефеката иницијалног глобалног шока и вјероватно ће остати једна од најтрајнијих заоставштина конфликта, оцјењује Свјетска банка.

Ратом подстакнут скок глобалних цијена нафте такође истиче потребу за енергетском безбједношћу кроз веће снабдијевање енергијом из обновљивих извора и брже пројектовање и примјену обимних мјера енергетске ефикасности.

/Срна/