Ирски књижевник Џејмс Џојс /1882 – 1941/, који је експериментима у наративној техници и структури романа те примјени тока свијести и новом односу према језику дао нов правац модерној књижевности, умро је 13. јануара 1941. године.
Почео је да пише као бунтовник против вјерске затуцаности и ускогрудости ирске средине, а главни град Даблин, његову историју, житеље и топографију учинио је централном темом свог дјела.
У роману „Уликс“ /Одисеј/, најпознатијем свом дјелу, Џојс је на 700 страница описао један даблински дан свог јунака.
Према књижевним критичарима, то је урадио „на вјешт и каткад непримјетан начин, а лица и догађаји паралелни су онима у Хомеровој Одисеји, чији се готово сваки детаљ може наћи у Уликсу„.
Тај хуморни, витални и робусни роман означио је револуцију епског облика књижевности и утицао на њен развој у 20. вијеку.
Остала Џојсова дјела су: „Портрет умјетника у младости“, „Финеганово бдење“ /романи/, „Камерна музика“ /пјесме/, „Даблинци“ /приповјетке/ и „Изгнаници“ /драма/.
/Срна/
