Природни ресурси

Јахорина је планина која се већим дијелом налази у општини Пале и мањим дијелом у општини Трново. Припада Динарском планинском систему.  Највиши врх је Огорјелица са 1.916 метара надморске висине.. Током љета је прекривена густом зеленом травом, а зими  и до 3 m високим снијегом.

Изузетна конфигурација терена, обиље врло квалитетног снијега за скијање  погодна клима, више од  25 километара уређених стаза за алпске дисциплине као и благе падине (Рајска долина) уврстиле су ову планину међу најљепше и најпознатије ски центре у окружењу. 

Скијашима професионалцима, аматерима, али и оним најмлађим, на услузи су жичаре и скилифтови који превозе 7500 смучара на час.

За љубитеље нордијског скијања прави бисер је стаза “Дворишта”, на Јахорини (1300-1450 м надморске висине) са 17 km уређених стаза која је на располагању такмичарима, али и рекреативцима. Савремено стрелиште за „biathlon“ омогућава услове за врхунска такмичења европског нивоа.

Олимпијску традицију Јахорине чува “Олимпијски центар Јахорина”, који је, захваљујући значајним инвестицијама реализованим у протеклих неколико година,  ову планину позиционирао као један од најзначајнијих центара зимског туризма у окружењу.

Оригинални назив планине је раније гласио Јаворина. Планина је назив добила по планинском или грчком јавору, чије је најсјеверније станиште управо  ова планина.

Ријетка су мјеста као што је Јахорина, гдје је природа била тако издашна и даровала јој све што је чини примамљивом и прихватљивом врхунским спортистима, рекреативцима, ловцима, риболовцима, планинарима, као и оним чија су чула жељна уживања и спокоја на свјежем ваздуху и у природним, планинским љепотама.

Од 1923. године када су на голој Јахорини први пут, на висоравни Вукелина вода, употријебљене скије, ова планина пружа изузетне услове не само врхунским спортистима већ и свим љубитељима зимских спортова, игара на снијегу, шетачима, берачима љековитог биља.

Спортско- рекреативни центар Брус

Спортско- рекреативни центар Брус на Требевићу је излетиште многобројних грађана Источног Сарајева, Сарајева, али и окружења. Менаџмент овог комплекса се потрудио да направи садржаје за све посјетиоце. Теретане на отвореном, играоница, воз, простор за роштиљ, језеро, ресторани, љетне баште, пружају идеалне услове за одмор и рекреацију.

Недалеко од самог центра овог комплекса налази се излазна станица жичаре која свакодневно вози посјетиоце на релацији Сарајево-Требевић.

Цијели комплекс је окружен шумом, а са узвишења овог комплекса пружају се предивни пејзажи. Ресторани су планинског типа са разноврсном понудом домаћих  јела и пића.

Посјетиоци могу да уживају и у љетним баштама, које привалаче госте чак и у сунчаним, зимским данима.

Комплекс је смјештен на надморској висини од око 1250 метара. Дужина стаза за шетњу и бициклизам износи око пет километара. Роштиљска мјеста капацитета 10 мјеста распоређена су дуж комплекса. У понуди су и бунгалови за цјелодневни или вишедневни боравак гостију. Бунгалови су направљени у планинском стилу и боравак у њима веома је угодан .

За авантуристе је у понуди вожња четвороточкашима по планинским стазама и пејнтбол (paintball), као неизоставна забава за одрасле.

Ски центар “Равна планина”

Ски центар “Равна планина” налази се у насељу Горње Пале, на 20 километара од Сарајева и на два километра од центра Пала. Од сезоне 2014/15 ово скијалиште отворено је за све посјетиоце и љубитеље зимских радости.

Равна планина је од раније поната као излетиште у близини Сарајева и као један од чешћих избора Сарајлија кад су у питању викенд или једнодневни излети. Због непосредне близине олимпијске планине Јахорине, Равна планина као излетиште, отварањем ски центра још више добија на атрактивности и својим љепотама привлачи многобројне туристе.

Ски центар “Равна планина” у својој понуди има 7500м ски стаза уређених по највећим стандардима, а главна стаза дужине 1400м, која је прошла хомологацију и задовољава све свјетске стандарде користи се и за одржавање ФИС трка које су ове године одржане по други пут на Равној планини.

Иначе ово скијалиште је повезано стазом за нордијско скијање и стазом за моторне санке, дужином од 12км са могућношчу рекреативног алпског скијања.

У својој понуди Ски центар “Равна планина” има и ски лифт капацитета 800 скијаша на сат, ски вртић и беби лифт, а од ове сезоне и прву гондолу – кабинску жичару – за превоз скијаша и свих заинтересованих посјетилаца која је до сад била доступна само у свјетским ски центрима, а од ове године је од 25.12.2017. године доступна и свим посјетиоцима Ски центра “Равна планина”.

Спортско- туристички центар на Тврдимићима– У Општини Источно Ново Сарајево изграђен је природни амфитеатар„Бели Вук“ на локацији Помоли у селу Тврдимићи, који се налази на надморској висини од 1.052 метра и моћи ће да окупи око 500 особа. Урбанистичким пројектом Тврдимића је предвиђено да се овдје гради викенд објекати, угоститељских објеката, спортски терен са вјештачком травом, стазе за шетњу, адреналински парк, зип лајн, као и видиковац. Неки од ових садржаја већ су изграђени.

Жеља је да Тврдимићи постану туристички потенцијал овог краја, јер се ради о локалитету гдје посјетиоци могу да проводе угодне дане у току љетње, али и зимске сезоне, са прелијепим погледом на Источно Сарајево и Сарајево.

Романија и Црвене стијене

Романија је планина и регија која територијално великим дијелом припада подручју источног Сарајева. Романијски плато и регија обухвата општине Пале, Соколац,, Хан Пијесак и Рогатицу. Планина Романија простире се југозападно од Сокоца, сјевероисточно од Пала  и источно од „доњег“ дијела Источног Сарајева. Највиша тачка је Велики Лупоглав са надморском висином од 1.652 метара. На јужној страни, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака. На западној страни, изнад Мокрог (насеља у општини Пале) налазе се познате Црвене стијене. На висоравни Равној Романији, 2002. године  изграђена је црква Св. Великомученика Георгија. 

На Романији је изграђен Планинарски дом „Црвене Стијене“. До дома се долази се путем који се одваја на Равној Романији од регионалног пута Соколац – Сарајево. Након 4,5 километра асфалтног пута долази се до планинарског дома. Жељезницом и авионом можете до Сарајева ,а дом је око 36 километара од Сарајева.

Изградња планинарског дома „Црвене Стијене“ почела је 2014. године када је саграђена планинарска колиба.

Од планинарског дома воде уређене планинарске стазе, за 20 минута хода се стиже на најатрактивнији видиковац на Романији, Црвене Стијене.

До највишег врха Романије (Велики Лупоглав 1652 м. н. в.) стиже се за 3 часа хода.

У близини су стијене са алпинистичким смјеровима. На овој локацији недавно је изграђена туристичка атракција  Ферата ‘Соколов Пут’, која је обогатила туристичку понуду овог краја и за кратко вријеме привукла велики број посјетилаца и љубитеља адреналинских спортова.

Ферата на Романији је осигурани планинарски пут, односно стаза по стијенама, уређена челичним помагалима, намијењена свима, како љубитељима адреналиснких садржаја, тако и алпинистима почетницима, као и посјетиоцима/туристима жељних нових искустава.

Дужина ове Виа Феррате износи 350 м и са два висећа моста представља јединствену атракцију у Босни и Херцеговини. Овај адреналински садржај ће љубитељима авантуризма и екстремних спортова пружити велико узбуђење уз максималну сигурност.

Ферата је дио садржаја пројекта “Enjoy Sarajevo-Romanija region”који су, с циљем обогаћивања туристичких садржаја у сарајевско-романијској регији,  имплементирали Туристичка организација Јахорина-Град Источно Сарајево и Градска развојна агенција Источног  Сарајева (РАИС),у сарадњи са партнерима – Привредном комором Републике Српске ( ПКРС ) и привредним субјекатом Станишић д.о.о Пале.

Романијске пећине

Пећина Орловача је један од најљепших бисера које је милионима година вајала и стварала Божја рука. Њен накит је уникатан и непоновљив. То су неописиве, скривене љепоте, у којима се сталагмити, сталактити и халактити смјењују са фрагментима коралног и арагонитног накита и јединственим пећинским стубовима, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја. Уљепшана је низовима драперија најтананијег изгледа и најразличитијих форми и облика. Потпун пејзаж обогаћују прекрасни саливи попут окамењених водопада, колоритно дајући пећини савршен амбијентални дизајн. Орловача је изванредан спелеолошки објекат у коме је живио пећински медвјед (урсус спелеус ) прије више од 16.000 година. Пећина је станиште и најуугроженије групе сисара у Европи, слијепог миша (мицрос хипоптреа).

Новакова пећина налази се у стрмим литицама Романије, а чувена је по хајдуку Старини Новаку.

Пећина Ледењача налази се на извору Мокрањске Миљацке. Лед у овој пећини често се задржи и преко љета, па се у најтоплијим љетним мјесецима у Ледењачи можете осјећати као усред зиме.

Пећина Липовац, у кориту Миљацке, још увијек је недовољно истражена, али је и као таква занимљива за посјетиоце, посебно оне жељне атрактивних фотографија.

Старина Новак

На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. У народним пјесмама каже се за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.

 Кадино врело

У подножју Јахорине (7 км према Подграбу) налази се можда и најљепше паљанско излетиште – Кадино врело. Смјештено је у горњем току ријеке Праче у нетакнутој природи и као такво представља одлично мјесто за пикник или роштиљ у природи.

До врела се може доћи из два правца – из правца Подграба или из правца Јахорине. Постоје легенде о љековитости воде са Кадиног врела. Излетиште је затвореног типа, гдје се може унајмити термин за камповање, цјелодневна дружења, прославе и сл.

Ту је планинска кућа са свим потребним инвентаром и великим наткривеним простором за дружење. На излетишту постоји и објекат са двије собе који је у власништву Шумског газдинства Јахорина. Кадино врело је једно је од најпосјећенијих мјеста током љетне туристичке сезоне на Палама.

Врело Миљацке

Врело Паљанске Миљацке је мјесто на којем се можете освјежити и одморити. Прелијепа природа и чист ваздух су изузетни тако да не чуди што је ово врело од давнина било привлачно за одмор. Водопади на врелу Паљанске Миљацке су чаробан призор и сензација за чула, а окружење је идеално за добар излет, роштиљ, рекреацију и сл.

Квалитет ове планинске воде је веома погодан за пастрмке, те се недалеко испод врела налазе рибњаци и ресторани који су прави бисер паљанске туристичке и гастро понуде. Комплетан ова предио је јединствен и чаробан. Корито ријеке је обложено седром и маховином стварајући тако невјероватан контраст боја, а четинарске шуме и свјежина зрака представљају праву оазу током љетних врућина. Недалеко од врела Миљацке налазе се и остаци средњовјековног утврђења.

Голи Коран

На само неколико минута од центра Пала налази се излетиште Голи Коран. Ово је парк природе са лијепо уређеним трим стазама дуж којих су постављене клупе. Са Голог Корана се пружа невјероватан поглед на урбани дио Пала, а пратећи садржаји, укључујући и теретану на отвореном, пружају потпуни угођај спортистима, рекреативцима и излетници

 Рибарски дом Николићи

Спортско-риболовни комплекс смјештен је у подножју  Јахорине на обали ријеке Праче. То мјесто је идеално за оне који воле риболов, као и за почетнике у том спорту. Поред спортских терена и уређеног мјеста за роштиљ и ражањ, овај спортско-риболовни комплекс посједује објекат капацитета до 80 сједећих мјеста. У склопу организованог изнајмљивања објекта могуће је ангажовати и професионално особље за спремање и послуживање хране.

 Риболовна регија Источно Сарајево

У регији Источно Сарајево заступљене су искључиво салмонидне врсте риба. У овој регији риболов се одвија техникама мушичарење и вараличарење.

На подручју доњег дијела града Источно Сарајево и општине Пале, риболов се одвија на рјечицама Прача, Паљнска и Мокрањска Миљацка, Жељезница, Бистрица и Касиндолска ријека.

Риболовно подручје општине Соколац чине ријека Биоштица и Криваја.

Водотоке регије источно Сарајево карактеришу кратки токови који немају велику количину воде али се одликују дубоким кањонима са мноштвом прелива, слапова и водопада, те чистоћом и бистрином, па су ове планинске рјечице прави мали рај за љубитеље спортског риболова и авантуризма.

Сарајевско-романијска ловна регија

Простире се на подручију града Источно Сарајево, те општина Хан Пијесак и Калиновик. Обухвата 9 ловишта, и то: Загорје, Трескавица, Пале, Јахорински забран, Источно Сарајево, Гласинац, Трново, Височник и посебно ловиште Романија.
Ловишта у овој регији су планинског типа.

Врсте дивљачи у овој регији су: медвјед, срнећа дивљач, вук, дивља свиња, лисице, дивља мачка, куна златица,куна бјелица, јазавац, јаребица, препелица, јастреб, велики тетријеб итд.