У граду Источно Сарајево егзистирају четири културна центра и то: Културни центар Источно Ново Сарајево, Културни центар Пале, Центар за културу Трново и Установа за културу „Перо Косорић“ Соколац.
Културни центар Пале има изутетно занимљиву и дугу историју. Објекат Културног центра Пале изграђен је 1928. године у спомен жртвама Првог свјетског рата и првобитни назив му је био Дом жртава. За вријеме комунистичке Југославије, дом је једно вријеме служио у војне сврхе као касарна. Од 1992. до 1999. године у овом објекту је била смјештена Радио- телевизија Републике Српске. Објекту је 1999. године враћена првобитна намјена и Јавна установа за културу креће са организовањем културних дешавања на Палама. Реконструкција и адаптацију зграде Културног центра Пале, санирање дотрајале кровне конструкције и унутрашњости објекта, извршена је 2020. године, а средства су обезбијеђена из буџета Градске управе Источно Сарајево. Историјски гледано, овај храм културе скоро све вријеме постојања имао је богате културне садржаје. У њему су оснивана соколска и културно-умјетничка друштва, приказиване позоришне и филмске представе. У једном периоду служио је становништву Пала као школска установа гдје се стицало основно образовање. Културни центар Пале је центар културних збивања Сарајевско-романијске регије. У недостатку позоришта ( у Источном Сарајеву је у току изградња зграде позоришта), овдје се најчешће одржавају позоришне и луткарске представе прилагођене малој сцени. Редовно се приказују најзначајнија филмска остварења, сусрећу се културно-умјетничка друштва, одржавају ликовне изложбе. Културни центар је покретач и организатор неколико културних манифестација које су одавно прерасле карактер локалног значаја, као што су Конференција беба, Сабор фрулаша и етно музике, Светосавске свечаности, Дани Душка Трифуновића.
Јавна установа за културу Културни центар Источно Ново Сарајево основала је општина Источно Ново Сарајево 2003. године. Културни центар обухвата широк спектар дјелатности како би се задовољили различити културни, забавни и рекреативни интереси корисника. Основна дјелатност Културног центра је позоришна дјелатност али се бави организацијом и реализацијом и осталих културних и умјетницких садрзаја као што су: концерти, изложбе, представе, филмови и книжевне манифестације. Културни центар располаже мултимедијалном салом 160 мјеста, комплетно свјетлосно и тонски опремљеном. Посједује видео и биоскопску опрему. Такође посједује сопствени галеријски простор за одржавање изложби слика и књижевних промоција. Бави се организовањем културних и других приредби, организовањем концерата, ревија краткометражног и дугометражног филма, промоцијама књига и публикација, излозби.
ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ ТРНОВО – Ово је једина установа и организација на подручју општине Трново која дјелује на пољу културе.У новије вријеме у њеном саставу дјелују Фолклорна секција “Трново”, Женска изворна група “Трновке”, Умјетничка радионица “ЕХО” (глума, клавир, соло и етно пјевање). У организацији Центра од оснивање па до данас одржан је велики број културних манифестација и догађаја; књижевне вечери, представе, приредбе, гусларске вечери, цјеловечерњи програми фолклорних ансамбла, школске приредбе и изложбе. Традиционалне манифестације-“ПЕТРОВДАНСКИ ДАНИ КУЛТУРЕ” одржавају се сваке године током јуна и јула мјесеца, поводом ДАНА ОПШТИНЕ ТРНОВО, те “ДАНИ РАДОСЛАВА САМАРЏИЈЕ” у новембру.
УСТАНОВА за културу „Перо Косорић“ Соколац основана је 26.маја 1994. године одлуком Скупштине општине Соколац. Традиционалне програмске активности ове установе укључују обиљежавање традиционалних културно-забавних, духовних и едукативних манифестација, која се углавном вежу за значајне датуме из националне историје и духовности, те датуме који су везани за укључивање средине у актуелне токове у свијету по систему укључивања у савремене токове мултукултуралне размјене културног производа, засноване на обједињавању традиционалних са новим и иновативним облицима развоја културолошког израза.
Матична библиотека Источно Сарајево је основана одлуком Скупштине града Источно Сарајево 1996. године, а од 28. јуна исте године почела са радом. Данас располаже са преко 100.000 књига смјештених у пет одјељења (Дјечје одјељење, Одјељење белетристике, Одјељење стручне и научне књиге, Одјељење стране књиге, Одјељење периодике). Свих шест општина у саставу града, имају народне библиотеке, с тим што су општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа формирали једну, заједничку библиотеку. Матична библиотека Источно Сарајево је матична библиотека зе регију Сарајевско-романијску, и руководи радом осталих библиотека, школских, факултетских, народних и специјалних.
Библиотеке које егзистирају на територији града Источно Сарајево су:
Матична библиотека Источно Сарајево (у оквиру које је Дјечија библиотека Источно Сарајево), Народна библиотека Пале, Народна библиотека Соколац Народна библиотека Трново, Народна библиотека Источни Стари Град, Библиотека Болнице Источно Сарајево, Библиотека Психијатријске болнице Соколац, Библиотека казнено поправног дома Кула.
Галерија Кућански је по првобитном пројекту замишљена као легат академика и умјетника Бошка Кућанског, али каснијом промјеном плана, и знатним проширењем објекта, добија намјену музеја. Налази се у општини Источно Ново Сарајево.
КУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ
Међународни фестивал малих сцена и монодраме је културна манифестација Републике Српске која за циљ има популаризацију позоришне умјетности, малих сцена и монодраме, а одржава се у Источном Сарајеву сваке године.
Фестивал малих сцена и монодраме, са правом се може сврстати у најзначајније културне догађаје Републике Српске, јер је уједно најстарији фестивал у Српској, који се константно одржава, и развија заједно са културном сцене Републике Српске. Фестивал је подијелио судбину сарајевских Срба, када је након само једне године одржавања, егзодусом српског становништва из Сарајева, и сам фестивал промијенио локацију одржавања, па се од те, 1996. године, прве посљератне године, Међународни фестивал малих сцена и монодраме одржава на територији општине Источно Ново Сарајево, тада Српско Ново Сарајево.
Први фестивал, тада назван, Фестивал монодраме Републике Српске је одржан за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата, у периоду од од 9. до 15. фебруара 1995. године, када су се у тадашњем Српском Сарајеву, општини Хаџићи, публици представили актери најмањих драмских форми, с обзиром да се у то вријеме, вријеме ратних дешавања, у којима је и најмањи промил културних дешавања, веома значајан, више није могло ни очекивати од позоришних стваралаца. Директор и селектор Првог фестивала монодраме и малих сцена Републике Српске је био Раде Симовић, а сам Фестивал је тада отворио потпредсједник Републике Српске и један од највећих европских шекспиролога и предсједник Удружења књижевника Српске, покојни Никола Кољевић.
Интернационални фестивал хармонике „Акордеон арт” је културна манифестација Републике Српске која за циљ има популаризацију музичког стваралаштва, са хармоником као главном окосницом фестивала. Акордеон арт, је фестивал међународног карактера који је у великој мјери допринио да Источно Сарајево понесе епитет културног центра источног дијела Републике Српске.
Интернационални фестивал хармонике „Акордеон арт” је први пут одражан 2009. године, као фестивал чији је основни циљ популаризација музичког стваралаштва гдје централо мјесто заузима хармоника, као један од инструмената који је укључен у наставни процес Музичке академије Униврзитета у Источном Сарајеву. Ову музичку манифестацијУ организују Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву и Асоцијација за његовање академске музике „Нови звук” из Источног Сарајева. Акордеон арт сваке године окупи велики број учесника, како из земаља бивше Југославије и Балканског полуострва, тако и из одређеног броја европских држава, који се публици у Источном Сарајеву представљају током мјесеца јуна сваке године. Међу учесницима се нађе велики број реномираних свјетских солиста на хармоници као и лауреати бројних међународних такмичења.
ЈАХОРИНА ФИЛМ ФЕСТИВАЛ је стална манифестација у области културе, чији је оснивач Удружење грађана Јахоринафест. Он је истовремено домаћи и међународни такмичарски филмски фестивал умјетничких остварења у области кратког играног, документарног и краткометражног филма радјеног техником филмског или видео (електонског) записа.
Фестивал се одржава у Палама, једном годишње и почиње у посљедњој седмици септембра мјесеца. Мирко Деспић је директор Јахорина Филм Фестивала.
Основни концепт „Јахорина филм фестивала“ произлази из повољног геополитичког положаја БиХ, која се налази на раскрсници путева Истока и Запада.
Фестивал упућује представнике филмске индустрије и медија из цијелог свијета на најновију локалну продукцију, а представља нове квалитетне филмове из остатка свијета, па је због свог веома цијењеног програмског садржаја и јединствене атмосфере „Јахорина филм фестивал“ постао кључни догађај за дистрибутере фестивалских програма, новинаре и филмске ствараоце.
Форум Театар
Форум театар је основан и регистрован 2000. године у Источном Сарајеву.
Дјелатност Форум театра је едукација и презентација: позоришног, филмског, видео, ликовног, литерарног и музицког ствараластва. Кроз драмски студио едукацију је просао велики број дјеце и младих, који сада живе и раде као глумци, музичари, продуценти, доктори, економисти и правници.
Форум Театар има за циљ да створи јединствен културни простор, да оствари значајну умјетничку мисију културе , да помјери границе и оствари идеју толеранције.
Форум театар је до сада урадио 25 представа за дјецу и одрасле, које су награђене значајним позоришним наградама код нас и у свијету. У продукцији Форум театра снимљено је 9 документарних филмова.
Форум театар је оснивач и организатор сљедећих манифестација које се одржавају у Источном Сарајеву: Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу „Лут фест“, Међународни филмски фестивал „Први кадар“ и Фестивал поезије за дјецу и младе.
ЛУТ ФЕСТ
Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу «Лут фест»-Источно Сарајево.
Лут фест заузима значајно мјесто у културној политици Босне и Херцеговине и Републике Српске, а посебно у домену едукације и стварања позоришне публике у Источном Сарајеву.
Циљ Лут феста , је да путем луткарских представа дјеци приближи скривене моделе обликовања свијести за добро и лијепо,с естетским васпитањем и стварањем културних навика, а све то уз неопходну забављачку димензију.
На фестивалу од 2000 године до 2019 године учешће је узело 200 ансамбала из 40 земаља свијета што иде у прилог историји и антологији свјетског луткарства и фестивал јасно и недвосмислено именује и карактерише као једну од најзначајних позоришних националних манифестација за дјецу.
Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу «Лут фест» у Источном Сарајеву заузима значајно мјесто у културној политици Града Источно Сарајево, Републике Српске и Босне и Херцеговине и доприноси очувању српског националног, културног и језичког идентитета. Лут фест је јединствен фестивал у Републици Српској pо форми, концепту и умјетничким дометима. Овај фестивал су до сада обиљежила учешћа најзначајнијих умјетника луткарства из цијелог свијета у високо професионалној селекцији фестивала нашла су се и позоришта међу којима су позоришта из Русије- Москва и Санкт Петерcбург, Бугарске, Пољске, Холандије, Турске –Истанбул, Њемачке, Бугарске, Иран-Техеран, Словачке, Мађарске, Шведске, Пољске, Чешке, Шпаније, Македоније, Хрватске, Словеније, Украјине, Естоније, Грузије, Јапана, Италије и најбоља остварења луткарских позоришта Србије и Републике Српске.
У почетку фестивал је финансирао само Град Источно Сарајево, затим се наредних година финансијски укључују и градске општине. Када је фестивал постигао запажене резултате и постао препознатљива манифестација за културну политику Републике Српске добија финансијску подршку, суфинансирање од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске, а затим и Министарства цивилних послова БиХ, чиме се фестивал сврстава у једну од најзначајнијих позоришних манифестација у Републици Српској.
ПРВИ КАДАР- филмски фестивал
Први кадар је јединствен филмски фестивал који има за циљ едукацију младе публике и афирмацију домаћег филмског стваралаштва. Организоване посјете публике пројекцијама дио су едукативне мисије фестивала, који већ осам година школује младу филмску публику у срединама у којима не постоји биоскопски живот и чија културна политика нема јасан план задовољења културних потреба становништва. Први кадар, се у складу са тим, сврстава се у веома значајне субјекте у доменима културно-умјетничке едукације. Поред Док Мастеркласа, умјетничких радионица анимираног и документарног филма, трибина и предавања о значајним и актуелним филмским темама, едукативни програм фестивала чине и промоције издања из области филма и филмске умејтности. Такмичарски програм фестивала чини 7 међународних селекција, у оквиру којих се такмичи по пет филмова. У пратећем програму фестивала организују се специјалне пројекције за штићенике КПЗ Кула, дјечији филмски програм КИДС ФЕСТ, пројекције анимиранихфилмова АСИФА и изложбе.
ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ И МЛАДЕ
Међународни фестивал поезије за дјецу и младе је јединствена књижевна манифестација за дјецу у Републици Српској, која промовише и едукује младе ствараоце откривајући им могућности за проналажење сопственог стваралачког простора. Број пристиглих радова на фестивалском конкурсу говори о препознатљивости значаја ове манифестације код младих стваралаца. Пет књига дјечије поезије награђених и најбољих пјесама конкурса, које су штампане протеклих година резултат су стваралачко-издавачког сегмента фестивала. Књиге су штампане уз помоћ Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.
Упознавање са најпознатијим пјесницима и књижевницима за дјецу је веома важан сегмент фестивала, чији је циљ да се најмлађима приближи умјетност поезије, покрене потреба за кретивним радом и да популарном формом сценског саопштавања учини ову манифестацијом блиском, а сусрет са пјесницима незаборавним. У програмима до сада наступили су најпознатији дјечији пјесници из БиХ, Србије и Црне Горе.
Досадашње манифестације су промијениле свијест у локалној заједници. Ванаставне активност из језика су усмјерене на реализацију конкурса које расписује Форум театар.
Од 12. Фестивала поезије уводи се конкурс за младе пјеснике од 18 до 30 година.
Манифестација је од 2008. године је утемељила, Плакету-Благодарница, коју додјељује за допринос и развој писане ријечи, пјесницима за дјецу у Републици Српској.
Јавна установа за културу и спорт „Културно – спортски центар“ Пале успјешно организује и одржава дводневну манифестацију „Дани Душка Трифуновића“, посвећену чувеном српском књижевнику, писцу и текстописцу Душку Трифуновићу, најчешће 13. септембра, баш на Душков рођендан. Манифестација посвећена Душку Трифуновићу постала је препознатљива и успјешна на регионалном нивоу, воле је, поштују и често посјећују познати регионални писци и књижевници.
Српско културно-умјетничко друштво СКУД “Војковићи” из Источне Илиџе организује сваке године, у септембру Сабор српског изворног народног стваралаштва у Источном Сарајеву, који окупи више од хиљаду учесника. Сабор је једна од најзначајнијих манифестација на подручју ове локалне заједнице. Сваке године Сабор има своју тему којом покушава да сачува од заборава обичаје и традицију српског народа овог краја.
Ваља поменути и традиционалне културно-умјетничке догађаје: Видовданске свечаности, манифестацију „Теби горо Романијо“- централни програмски садржај “Госпојинских вечери културе“,те ревију гуслара и епске поезије „Романијо, горо од јунака“, које се одржавају у општини Соколац. И у општини Пале се већ дужи низ година одржавају различите културно-умјетничке манифестације: Ликовна колонија “Арт – симпозијум” – Ликовна колонија УЉУП – Пале, Конференција беба (идеја за одржавање ове манифестације родила се управо на Палама прије више од 20 година, а касније је почела да се организује широм Републике Српске), Међународни сабор фрулаша, мото-сусрети, те различита европска и међународна такмичења у зимским спортовима.
Јагњијада је сада већ традиционална гастро-туристичка манифестација која се одржава на Вучијој Луци (Источни Стари Град) и на којој се из године у годину биљежи све већи број учесника и посетилаца које долазе из цијеле Републике Српске, али и Србије, Црне Горе и дијаспоре.