ЛУЧИЋ: ЗЛОЧИН У ДОБРОВОЉАЧКОЈ ДОКАЗ СРПСКЕ НАИВНОСТИ

227

Полагањем вјенаца код Спомен-крста у насељу Миљевићи у Источном Сарајеву данас је обиљежено 28 година од маскара над припадницима ЈНА у Добљовољачкој улици у Сарајеву који су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници злогласних паравојних муслиманских формација.

Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, затим предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелник општине Пале Бошко Југовић, те представници борачких организација и изасланици начелника општина из састава града Источно Сарајево.

Милуновић је рекао новинарима да је веома важно да се и у овим ванредним околностима ода почаст војницима ЈНА, које су побиле муслиманске паравојне формације пуцајући на колону која је по договору муслиманског лидера Алије Изетбеговића и команданта Друге армијске области Милутина Кукањца требало мирно да напусти Сарајево.

„До сада овај злочин није добио судски епилог, мада је по свим формама међународног ратног права евидентно да је почињен ратни злочин над војницима који су по ранијем договору требало да се мирно повуку“, нагласио је Милуновић, који је и предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.

Милуновић је подсјетио да су тог 2. и 3. маја 1992. године муслиманске паравојне снаге убиле 42 вјника, 71 ранили, а 207 заробили и мучили у својим казаматима.

„На апелацију чланова породица убијених војника 2018. године отворена је нова истрага и надам се да ће правосудне институције БиХ овај пут непристрасно да се односе преме свима онима који су починили ратне злочине у БиХ“, нагласио је Милуновић.

Лучић је истакао да се 2. и 3. маја 1992. године догодило нешто страшно, непојмљиво и неприхватљиво када је ријеч о сукобима зараћених страна, јер су сви били у обавези да поштују одређене конвенције.

„Нажалост, ти дани су доказ српске наивности, чак официра ЈНА са највишим рангом и као посљедицу смо имали велико страдање војника. Епилог на суду је такав да до данас немамо осуђене за тај ратни злочин и мислим да ти догађаји треба да нам буду наук, јер они који су 1992 године били наши непријатељи, данас су наши политички противници“, напоменуо је Лучић.

Он је поручио да догађаје из Добровољачке улице треба штитити од заборава, те изразио увјерење да ће ресорно министарство и град Источно Сарајево са општинама и борачким организацијама подсјећати надлежне да овај случај мора бити ријешен, а починиоци, који су још живи, приведени правди.

Предсједник Предсједништва Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао је да је злочин над голобрадим војницима ЈНА срамота Тужилаштва и Суда БиХ и свих судија и тужилаца који тамо раде, али и велика срамота Сарајева.

„Нека је Сарајево срамота што нико није одговарао за овај злочин, нека је Сарајево срамота што упорно штите убице војника. НЈих су убили криминалци заједно са одбјеглим официром ЈНА Јованом Дивјаком“, поручио је Шеховац.

Данашњем помену нису присуствовали грађани и породице убијених због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања.

Злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских формација којима су командовали освједочени предратни сарајевски криминалци.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Први напад извршен је 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, а од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА. Овај злочин никада није добио судски епилог.

Чланови породица су у протеклим годинама одлазили на мјесто страдања војника и њихових надређених официра, али уз велике мјере безбједности. Цвијеће које су оставили убрзо би послије тога уклониле сарајевске комуналне службе.

/Срна/