СРБИ ИЗ ДИЈАСПОРЕ ПОДИЖУ СПОМЕН-КАПЕЛУ У СЕЛУ ЧЕМЕРНО

60

Четворица браће Трифковић, родом из села Чемерно, општина Илијаш, које је у потпуности збрисано са лица земље 10. јуна 1992. године, одлучила су да у родном мјесту изграде спомен-капелу посвећену жртвама овог злочина.

Трифковићи, од којих четворица тренутно живе и раде у Аустралији, а један у Бијељини, у дворишту сеоског гробља, непосредно крај гробнице гдје су заједнички биле сахрањене све жртве овог злочина, озидали су и покрили малу капелу, коју сада очекују завршни радови на унутрашњости и спољашности објекта.

У близини саме капеле налази се и спомен-обиљежје за 32 убијена српска цивила и војника, који су страдали тог крвавог јутра, 10. јуна, када су припадници тзв. Армије БиХ стигли из околних села и напали српску нејач.

На том мјесту, сваке године на годишњицу страдања српских цивила и војника служи се помен и окупљају се породице, пријатељи и родбина страдалих.

Подсјећамо, Тужилаштво БиХ у децембру прошле године је подигло оптужницу против 11 особа осумњичених да су починили ратни злочин у селу Чемерно, а из Тужилаштва је саопштено да ће се наводи оптужнице доказивати позивањем 120 свједока, међу којима и преживјелих жртава и прилагањем око 400 материјалних доказа.

У оптужници се наводи да су оптужени учествовали у планирају, договарању, припреми, организовању и извршењу удруженог злочиначког подухвата са циљем да се сво становништво српске националности у селу Чемерно, општина Илијаш, у потпуности уклони почињењем намјерног лишавања живота (убиства), свих особа српске националности, без разликовања цивила и војника Војске Републике Српске, укључујући и заробљене цивиле и припаднике Војске Републике Српске који су положили оружје, као и прекомјерним и војно неоправданим уништењем и њихове покретне и непокретне имовине.

Настрадали су након завршетка одбрамбено-отаџбинског рата есхумирани из заједничке гробнице на Чемерну, превезени и сахрањени на Војничком гробљу „Мали зејтинлик“ на Сокоцу, гдје почивају сви они који су часно дали своје животе за одбрану Републике Српске.

 

Аутор: Миљан Рашевић