ШТА СУ НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ?
Невладине организације или организације цивилног друштва су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у посљедње двије деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина „невладина организација“ користи се и термин „удружење грађана“.
Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унаприједе заједничке интересе.”
Област преклапања представља мјесто гдје се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса.
Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:
Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група,
Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вриједности,
Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религијских и културних вјеровања и активности,
Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу,
Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик.Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно јесте да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увијек за све.
Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и гдје је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
Извршна власт
Судска власт
Законодавна власт
Медији
Локална власт
Независне одговорне (ревизорске) организације као што су:
Изборна комисија
Комисија за људска права
Комисија за борбу против корупције
Канцеларија главног ревизора
Канцеларија Врховног тужиоца
Омбудсман (јавни адвокат)
Удружења грађана
Берза
Универзитет
Као што се види, простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подјела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намјери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).
УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА
Удружење грађана је непрофитна – невладина организација (НВО) са својством правног лица, коју оснива више физичких или правних лица ради остваривања заједничких циљева и интереса, или општег циља, које појединачно не могу да остваре.
Подразумијева се да циљеви и интереси удружења грађана нису у супротности са законским прописима и Уставом државе, односно да нису усмјерени ка насилном рушењу уставног поретка и нарушавању територијалног интегритета државе, ка кршењу људских и мањинских права која су зајемчена, ка подстицању нетрпељивости, неравноправности и мржње (која се заснива на полној, вјерској, расној, националној или било каквом другом припадности или на посебностима и карактеристикама у смислу физичких и психичких способности).
Битна одредница удружења грађана јесте да је у питању непрофитна организација, што је јасно истакнуто приликом њеног оснивања и дефинисања аката о оснивању (у супротном не би се тако ни звало, већ би било привредно друштво).
Постоје три врсте Удружења:
- Удружења на бази учлањења – најчешћи облик заснован на добровољном учлањењу ради остваривања најшире лепезе циљева,
- Струковна удружења – посебан одблик удружења заснован на добровољном учлањењу ради остваривања циљева из одређене струке или делатности (нпр. Удружење логопеда, Удружење ликовних уметника итд.),
- Пословна удружења – такође, посебан облик удружења заснован на добровољном учлањењу, најчешће правних али и физичких лица (регистрованих по Закону о привредним друштвима), ради остваривања заједничких пословних циљева.
ОДАБИР ИМЕНА
Процедура оснивања УГ започиње одабиром имена.
Избор имена будућег Удружења је важан сегмент целокупног будућег пословања. То је име по коме ће вас заједница уочити и памтити и које ће стварати први утисак о вама и циљевима за које се залажете.
Будите пажљиви и јединствени у креирању имена.
Правила избора имена дефинисана по Закону о удружењима нису тако ригорозна и компликована као код Привредних друштава, али и ту постоје одређена ограничења.
Забрањено је коришћење таквих назива који би доводили у заблуду о ком правном облику се ради, као и назива који могу да доведу у заблуду да се ради о неком државном органу или институцији и сл..
С друге стране, уколико се ваш приједлог имена Удружења разликује од већ регистрованих Удружења, нема никаквих сметњи да се то име не користи у будућности.