Основне информације

Пале су почетком прошлог вијека биле тек једно ембрионално насеље, или тачније село, из којег ће се под утицајем одређених друштвено-историјских околности постепено развити град Пале као сједиште истоимене општине у Републици Српској.

Ово лијепо туристичко мјесто постало је у посљедњој деценији 20. вијека познато широм свијета, када је у току крвавог грађанског рата 1992 – 1995. године српски народ био присиљен да брани своја основна људска и национална права. Тада су Пале постале привремена пријестоница Републике Српске.

Нажалост, већи дио информација о Палама у то вријеме био је од стране свјетских медија представљан и приказиван необјективно, искривљено и лажно, па и данас, много година након завршетка рата, постоји потреба да се разбије та злогласна фама. Не упуштамо се у то коме је и из каквих интереса то одговарало. Такође не желимо да шире елаборирамо узроке крвавог рата, из којег би све стране у сукобу, па чак и шира међународна заједница, могле да извуку многе поучне закључке (Хисториа ест магистра витае), него да у једном кратком историјском приказу изнесемо осврт на настанак и развој Пала и општине Пале.

Општина Пале простире се на површини од 493 км2. Сједиште општине је у истоименом граду, који се налази 14 км источно од Сарајева.
Територија општине је изразито планинског карактера, са надморском висином 500 – 2000 м. Град Пале смјештен је у котлини између планинских масива Романије, Равне планине и Јахорине, те са прибрежјем заузима површину око 8,5 км2.
Према процјени миграционих кретања и резултата ранијих пописа становништва, на Палама је 1985. године живјело 5000 становника, а на читавој тириторији општине 16000. Предратне демографске прогнозе, на бази пројекција плана просторног развоја, предвиђале су да ће град Пале 2000. године имати 9.400 становника, а 2015. године 14.500, док би становништво општине у том периоду порасло на 28.000. Иако је просторни развој био привремено заустављен за вријеме и непосредно након рата 1992 – 1995. године, у град и општину Пале доселио је велики број Срба који су избјегли из Сарајева, па се укупан број становника општине, према незваничним подацима, готово потпуно приближио броју становника предвиђеном за 2015. годину.
Претежни дио територије општине чини земљиште покривено шумом (66%). Смјештене на надморској висини од 820 м, Пале су по својим природним љепотама, чистом ваздуху, прекрасним четинарским шумама и планинским ливадама већ одавно познате као ваздушна бања и омиљено излетиште. Са изванредним скијашким теренима на Јахорини и потребном инфраструктуром (смучарске стазе, жичаре, ски-лифтови и удобни хотели), Пале су значајан смучарски и зимско – туристички центар.
Територија општине Пале је врло интересантна и богата природним наслијеђем. Она је готово у цјелини очувала ненарушену природу, са угодном микроклимом, четинарским шумама и другом вегетацијом, као и интересантним геоморфолошким, геолошко-палеонтолошким и хидролошким вриједностима. Подручја Јахорине и Романије су прави паркови природе, који се одликују репрезентативношћу, амбијенталним и пејзажним вриједностима, љепотом и богатством шума, пашњака и дивљачи, културно-историјским наслијеђем и повољним положајем.

Подручје које обухвата општина Пале било је дјелимично насељено, вјероватно од раног праисторијског периода. Изгледа да становништву млађег каменог доба (неолит) и потребама тадашњег степена привреде (почеци сточарства и примитивне земљорадње), шумовито подручје и најнижи дијелови Пала- Паљанска котлина са надморском висином преко 800 м нису нарочито одговарали па су и археолошки налази из тог периода врло ријетки.
Нешто више налаза из праисторије потиче из гвозденог доба у подручјима око Мокрог на сјеверу, те око Лозника и Илијака на истоку са насељима и утврдама градинског типа који припадају халштатској култури Гласиначког поља.


Подручје Пала представљало је одувијек важну саобраћајну спону између запада и истока, тј. сарајевске котлине и ријеке Дрине. Кроз овај крај су пролазиле двије значајне античке комуникације. Једну је представљао трговачки пут преко Мокрог и Романије, а другу пут долином ријеке Праче на Рањен, Горажде и даље. Остаци ових путева дјелимично су сачувани, као и остаци римских грађевина у селима Миошићи и Илијак, занимљиви примјерци грчке керамике и вриједни нумизматички налази грчке провенијенције, из чувених трговачких насеља античког доба Аполлониа и Дyррацхион (Драч) из ИИ вијека прије нове ере, што говори о значају и вриједности овог простора у античком добу.

Знатно више археолошких налаза припада периоду средњег вијека. У касном средњем вијеку (XИВ и XВ вијек) паљански крај је припадао племићком роду Павловића, који је овдје имао два, а можда и три утврђена града (Павловац на Прачи, Градина у Горњим Палама и Ходидјед изнад састава ријека паљанске и мокрањске Миљацке).Сама чињеница да је изнад јужног руба паљанског поља, близу врела Миљацке постојало утврђење Градина као управни центар за подручје паљанског поља, а можда и ширег подручја, говори да је овдје морало постојати неко веће насеље.

Контакт: 

Романијска 15
71420 Пале
  • Телефон : +387 57 226 592
  • Факс : +387 57 223 061
  • Телефон : +387 57 223 061
  • Email : opstinapale@pale.rs.ba