На подручју општине Пале регистровано је 32 субјекта који испуњава услове за обављање дјелатности пиланске прераде дрвета.
Дрвопрерађивачки сектор је доминантан у индустрији Пале у погледу оствареног укупног прихода и броја запослених радника. Овај сектор је извозно орјентисан и остварује највеће учешће у извозу. Сектор прераде дрвета представља окосницу развоја општине са сталном тенденцијом проширења производње са вишим фазама прераде и новим запошњавањима.
Садашње стање у овом сектору је неповољно са становишта броја примарних капацитета за прераду дрвета, који превазилазе производње могућности шума за око три пута.
Подручје општине Пале својим природним условима погодује развоју угоститељско-туристичке привреде. Врло привлачан за туристе, Олимпијски центар Јахорина, са прекрасним теренима за скијање, неисцрпан је извор за развој ове привредне дјелатности, нарочито у зимској сезони, која на овом подручју траје и до пет мјесеци.
Скијашима и другим туристима стоји на располагању више од 20 км добро урађених стаза за алпско скијање, које су повезане са 7 жичара и 6 ски-лифтова, савремена ски-школа и ски-сервис. У непосредној близини ски-стаза изграђени су хотели “Бистрица”, “Кошута” и “Рајска долина”.
Поред ових хотела, ту су и приватни угоститељски објекти за смјештај гостију: Пансион “Спорт”, Хотел “Кристал”, Апартхотел “Б&Б-Вучко – *****”, Вила “Златна жита”, Хотел “Термаг”, Хотел “Небојша”, Хотел “Сан”, Вила “Тамара”, Вила “Лала”, Пансион “Два јавора”, Пансион “Пахуљица”, Пансион “Рајска врата”, Пансион “Лавина”, Пансион “Сњешко”, апартмани и викенд објекти. Поред ових капацитета на Јахорини, у насељу Пале и ближем окружењу су смјештени Хотел “Панорама”, Пансион “Олимпик”, Пансион “Миг”, Хотел ,,Јетсет,, и Хотел “Дамис”. Укупни смјештајни капацитети на подручју општине Пале су око 3500 лежајева.
Осим погодности за зимски туризам, општина Пале располаже и изванредним условима за ловни туризам. Ловиште “Пале”, којим управља и газдује Ловачко удружење “Јахорина-Пале”, простире се на подручју двију општина, Пала и Старог Града, укупне површине 37.039 хектара. Ловиште “Пале”, је једно од најуређенијих и технички опремљенијих ловишта у Републици Српској. Кад је ријеч о саобраћајним везама, ловиште је отворено магистралним, регионалним и шумским путевима.
У ловишту су изграђена и три ловачка дома, од којих су два на подручју општине Пале, и то: Ловачки дом “Срндаћ” Мајдани, са 35 лежајева, камин-салом и гријањем, и Ловачки дом “Лане” Прача, са 20-ак лежајева. Сви ловачки домови су у добром стању и адаптирани. Ловиште “Пале” насељавају основне врсте дивљачи: срна, медвјед, дивља свиња, зец и љештарка.
Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посјете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном дијелу романијског свода, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве. У падини стрмих одсјека Орловаче, на којима се истичу пећински отвори, налази се заселак Доње Сињево, које је повезано са Сумбуловцем макадамским путем дужине 1 км.
Кроз Сумбуловац пролази магистрални пут Сарајево – Пале – Соколац, који обезбјеђује лаку доступност овом спелеолошком локалитету, а најближи градски центри су Пале и Сарајево, који су удаљени само 10 односно пет км, тако да се пећина и њена најближа околина налазе у излетничким зонама ових центара.
У великом пројекту који реализује Филозофски факултет у Српском Сарајеву на локалитету Орловаче се планира и изградња етно-парка и наставно-научне базе.
Пећински систем Орловача са више од 2.500 м испитаних канала представља један од најзначајнијих спелеолошких објеката у Републици Српској. У првој фази, туристичкој сврси је приведен дио пећине и улаза до дворане Романије, укупне дужине 566 м и површине 5.122 м2. У морфоспелеолошком погледу, у овом дијелу пећине издвојено је 14 цјелина. У непосредној близини Орловаче налази се неколико пећина различитих величина.
Пећина Орловача је један од најљепших бисера, које је милионима година вајала и стварала Божанска рука. Накит Орловаче је уникатан и непоновљив. То су неописиве скривене љепоте, у којима се сталагмити, сталактити и халактити смјењују са фрагментима коралног и арагонитног накита и јединственим пећинским стубовима, који подсјећају на античке и ренесансне дворце и споменике различитих боја. Уљепшана је низовима драперија најтананијег изгледа и најразличитијих форми. Потпун пејзаж обогаћују прекрасни саливи попут окамењених водопада, колоритно дајући пећини савршен амбијентални дизајн. Бигрене каде различитих величина испуњене водом дају комплетан инвентар пећинског накита. Орловача је изванредан спелеолошки објекат, у коме је живио Пећински медвјед (Урсус спелеус), далеки предак мрког медвједа (Урсус арцтос), прије више од 16.000 година. Пећина је станиште најугроженије групе сисара у Европи – слијепог миша (Мицроц хипоптреа), који припада ендемској ентемофауни. Поред костију медвједа, пронађених на удаљености од око 400 метара од улаза у пећину, нађени су и врло занимљиви археолошки детаљи, као што су фрагменти керамике из мезолита, затим амонити – становници мезозојског мора, и сјекира стара између 2.500 и 3.500 година.