Укупна површина општине Источно Ново Сарајево износи 3.830 ха (38.300.221 м2). Читава површина општине Источно Ново Сарајево је грађевинско земљиште. Од укупне површине, пољопривредно земљиште заузима 1.575 ха или 41 одсто и оно се углавном простире уз ријеку Добрињу, а чине га: оранице 228 ха, воћњаци 144 ха, ливаде 735 ха и пашњаци 468 ха. Остало чине шуме 1.986 ха и неплодно земљиште 269 ха. Земљиште у власништву Општине (општинско земљиште) чине 191 ха, државно земљиште 17 ха (166.510 м2 од тога 27.119 м2 у власништву БиХ, а остало 139.391 м2 у власништву РС) и 3.622 ха у приватном власништву. На климу овог подручја утиче знатна надморска висина Сарајевског поља и његова окруженост високим планинама са одликама алпске климе. Територија Општине има климу на прелазу из умјереноконтиненталне у субпланинску, са свјежим љетима и хладним зимама. Ово подручје је подложно сјеверним продорима поларног ваздуха, који доспијева из средње и сјевероисточне Европе и Сибира. Средње температуре ваздуха крећу се око 18 степени Целзијусових. Љета су умјерена, пријатна, чак и прохладна, а зиме оштре. Ово подручје прима знатну количину падавина (око 1125 мм/м²).Попис становништва на простору општине није извршен од 1991.године, па је тешко процјенити укупан број становника. Према процјенама Републичког завода за статистику Републике Српске из 2004. године на територији Општине живјело је преко 9.000 становника. Према процјени општинских власти из 2004. године на територији данашње општине је живјело преко 13.000 становника. Посљедње процјене говоре да се овај број увећао (око 15.000), посебно након изградње нових насеља на подручју општине. Становништво ове општине чине углавном Срби.