Поштовани,
Цијенећи допринос Европске уније, односно ЕУФОР-а/Операције Алтеа у процесуизградње безбједног и стабилног окружења након грађанског рата у БиХ од 1992. до 1995. године, желим да Вам у контексту актуелних дешавања у Европи и вашег присуства у БиХ упутим неколико добронамјерних сугестија.
Грађани Републике Српске, па тако и града Источно Сарајево посљедњих неколико дана су свједоци све већег присуства снага ЕУФОР-а у нашим локалним заједницима, за које нисмо добили адекватно образложење, а које код становништва изазива осјећај узнемирености.
Народ у Републици Српској, али и цијелој БиХ, још носи трауме из протеклог грађанског рата који је унесрећио све на овим просторима и сигурно је да присуство било каквих војних снага на улицама, трговима, парковима, дјечијим игралиштима и у близини школа не помаже мирном сну нашег становништва.
Разумијем да је безбједност у Европи нарушена трагичним сукобом у Украјини, као и да су политички односи у БиХ често заоштрени, посебно у изборним годинама, али не разумијем како би демонстрација силе на поменути начин од страних трупа у једној земљи која би требала да буде суверена могла да релаксира ситуацију.
Ријеч „рат“ на овим просторима има специфичну тежину због наше бурне прошлости и она се управо због тога у Републици Српској и граду Источно Сарајево данас не изговара.
Њу изговарају неки други, конкретно бошњачка политичка елита, вјероватно желећи на тај начин да изазове реакцију међународне заједнице с циљем остваривања својих нереалних и по цијелу БиХ погубних политичких циљева.
Немам намјеру, а ни могућност да утичем на дјеловање снага ЕУФОР-а у БиХ, али имам потребу и обавезу као градоначелник Источног Сарајева да Вас замолим да не будете дио те пропаганде и веома опасне политичке игре бошњачког политичког врха.
Позивам Вас и војнике међународних снага у БиХ да када год желите, у слободно вријеме, скинете униформе и дођете у Источно Сарајево, будете наши гости, попијете кафу и поразговарате са нашим људима.
Увјерићете се да људима у нашем граду и Републици Српској није на уму било какав рат већ нормалан живот и развој у миру и слободи и да нема потребе да на нашим школским игралиштима гледамо било чије војнике умјесто разигране и срећне дјеце.
С поштовањем,
Г Р А Д О Н А Ч Е Л Н И К
Љубиша Ћосић