Доктор техничких наука и ванредни професор на Електротехничком факултету /ЕТФ/ Универзитета у Источном Сарајеву Мирјана Максимовић, чије се име налази на престижној Стенфордовој листи за прошлу годину, изјавила је за Срну да је ово признање потврда да је њен научноистраживачки рад препознатљив на међународном нивоу.
„Бити трећи пут узастопно међу два одсто најбољих научника у свијету по утицају цитираности је свакако велики успјех, посебно ако се узму у обзир све препреке и ограничења са којима се суочава академски радник у БиХ“, рекла је Максимовићева.
Она је нагласила да су њене амбиције да настави унапређивање своје области истраживања, истражује нове перспективе и развија иновативне приступе.
„Такође, желим да своје знање и искуство пренесем млађим генерацијама, јер вјерујем у значај образовања као темеља за даљи развој науке и општег напретка друштва“, навела је Максимовићева.
Она је додала да јој мотивација за научни рад никад није недостајала јер је увијек осјећала страст према истраживању и откривању нових сазнања.
„Свакако да је признање овог нивоа потврда да су мој рад, труд и преданост науци и истраживању препознати и цијењени на глобалном нивоу. Чињеница да резултати мог научноистраживачког рада имају значајан утицај на научну заједницу служи као подстрек да се још више посветим истраживању, дијељењу знања и менторству“, навела је Максимовићева.
Према њеним ријечима, у чланку који је објавио „Елзевир“ /Елсевиер/ објављен је попис два одсто научника на свијету са највећим утицајем цитираности током цјелокупне каријере и током 2022. године.
Она је прецизирала да је анализа дјело групе истраживача са Универзитета Стенфорд, а рађена је према подацима доступним у „Елзевировој“ цитатној и библиографској бази „Скопус“ /Сцопус/.
Методологија рангирања заснована је на већем броју критеријума, међу којима су најзначајнији број самосталних научних радова, број радова у којима је научник први аутор, као и број цитата тих радова.
„Ово признање је потврда да је мој научноистраживачки рад препознатљив на међународном нивоу, међутим, на домаћем терену тај ниво препознавања није толико изражен. Ангажовање у озбиљном научноистраживачком раду захтијева много труда, рада и посвећености, побољшање услова рада и опремљености лабораторија. Проналажење извора финансирања за бављење научноистраживачким радом у нашем окружењу представља изузетно тежак задатак, често граничећи с немогућим“, истакла је Максимовићева.
Она је додала да су је свака препрека и изазов чинили још одлучнијом да истраје у научној каријери.
Максимовићева је навела да, и поред успјеха постигнутих у веома тешким условима, изостају адекватне реакције и вредновање за истинске доприносе бављења науком, што указује на потребу за промјеном у перцепцији и признавању научноистраживачког рада у домаћем окружењу.
Она је напоменула да на ЕТФ-у ради 17 година и да је то установа на којој је стекла сва академска звања и титуле, од дипломираног инжењера електротехнике, магистра техничких наука до доктора техничких наука.
„Током студирања сам добила бројна признања, међу којима бих издвојила признања за најбољег студента године, признање за рекордно кратко вријеме студирања, Плакету Универзитета за изузетан успјех током студија, те признања за остварене посебне резултате у научноистраживачком раду. Истакла бих и то да сам 2014. године проглашена за најбољег студента на трећем циклусу студија од Фондације Др Милан Јелић„, рекла је Максимовићева.
Она је указала да ЕТФ има добро опремљене лабораторије, што значајно доприноси квалитету и ефикасности извођења наставних активности.
„С обзиром на брз развој информационо-комуникационих технологија неопходна нам је финансијска подршка за набавку савремене опреме, што би нам омогућило да останемо у корак са најновијим технолошким трендовима и спровођење савремених истраживања која би осигурала нашу конкурентност, напредак и препознатљивост у научним круговима“, истакла је Максимовићева.
Она је навела да је област њеног интересовања и истраживања усмјерена ка савременим информационо-комуникационим технологијама које имају значајан утицај на свакодневни живот.
„Већи дио мојих истраживања посвећен је петој генерацији мобилних комуникационих система /мрежа 5Г/ и концепту интернет ствари /ИоТ/. Оно чему тежим јесте да, у мјери у којој је то могуће, допринесем развоју ових технологија и њиховој практичној примјени у реалним ситуацијама. Кроз истраживања трудим се да разумијем, развијам и примјењујем савремене технологије како би се унаприједила наша дигитална будућност“, рекла је Максимовићева.
Она је додала да је сада стање такво да су миграције велике, да се број становника смањује, а самим тим и број студената.
Максимовићева сматра да је неопходно одржати на високом нивоу квалитет наставе и критеријуме полагања испита.
„Само тако ће ЕТФ одржати статус једног од најозбиљнијих техничких факултета у региону. Ми стварамо инжењере који би требали да направе индустријски замах цијеле Српске. Ако то не буде стратегија врха државе, онда ти инжењери неће имати гдје да раде. Потражиће посао у средини гдје ће се њихово знање тражити и цијенити. Тамо ће засновати породице и неће имати мотива да се врате овдје. Значи, све је до нас као шире заједнице“, указала је Максимовићева.
/Срна/
фото: РТРС
