У Цркви Рођења Пресвете Богородице у Хаџићима данас је служен парастос за сарајевске Србе погинуле у протеклом рату, којем је присуствовала делегација града Источно Сарајево. Парастос је служен поводом обиљежавања 28 година од егзодуса сарајевских Срба.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да су фебруар и март 1996. године најстрадалнији мјесеци за српски народ на овим просторима, јер је више од 120.000 Срба морало да напусти своја огњишта.
„Данас обиљежавамо 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, који се може упоредити са оним Мојсијевим, израелским егзодусом, када је повео израелски народ из Египта“, навео је Ћосић.
Он је подсјетио да у Одбрамбено-отаџбинском рату погинуо 4.221 српски војник, те више од 2.000 цивила.
„Таман када је народ помислио да је мукама дошао крај, да ће остати на својим огњиштима, десио се Дејтон“, навео је Ћосић и додао да је из безбједносних разлога више од 120.000 Срба морало да напусти своје домове.
Ћосић је наоменуо да је у Хаџићима до рата живјело око 7.000 Срба, а да данас има свега седам домаћинстава, са девет душа.
„Има још око 25 кућа у Тарчину. То говори о размјерама страдања и ономе што су Срби поднијели“, рекао је Ћосић и додао да је српски народ Сарајева платио цијену стварања Српске.
„Они су најзаслужнији за стварање Републике Српске и доприносе развоју многих градова широм свијета. То је ова клица заметнула“, нагласио је Ћосић.
Ћосић је рекао да се данас, 28 година након рата, захваљујући Српској православној цркви, чува успомена и помажу повратници.
„Није то довољно, али радимо све што можемо“, додао је Ћосић.
Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман рекао је да су Срби у посљедњем рату само бранили и одбранили своја огњишта и да нема мјеста за реторику о агресији.
„Оно што је задесило Србе који су бранили свој кућни праг, то је да су у Дејтону морали напустити све што су имали. Ми данас обиљежавамо 28 година од егзодуса. Огромна је цијена коју су Срби платили“, рекао је Короман.
Он је најавио да ће обиљежавање 28 година од егзодуса бити настављено сутра на Сокоцу, на гробљу Нови Зејтинлик, гдје су сарајевски Срби сахранили чланове својих породица које су ископали и понијели са собом напуштајући своја огњишта.
„Док год Срби живе, живјеће и сјећање на оне који су жртвовали све своје, а у том смјеру иде и политика руководства Града Источно Сарајево, да позиционира Источно Сарајево сходно жртви која је поднесена у току ратних дешавања“, закључио је Короман.
Старјешина храма у Хаџићима Дарко Даниловић истакао је важност окупљања и обиљежавања датума када су Срби напустили вјековна огњишта.
„Прије рата овдје је живјело око 7.000 Срба, а данас их има веома мало. Храм упркос томе није затворен, него се једном мјесечно служи Света литургија и на причест дођу малобројни Срби који и данас живе у Хаџићима и околини“, рекао је Даниловић.
Он је подсјетио да је Храм у рату био порушен и да је обновљен 2016. године, када је и обиљежено 80 година Храма и 20 година од егзодуса.
Саво Пољичић, преживио је егзодус, али се 2001. године вратио у Хаџиће на своје огњиште и каже да живот данас не личи на онај од прије рата.
„Нисам доживио никакву непријатност, али трепери нешто у ваздуху и постоји још бојажљивост. Ми смо отишли одавде под неком пријетњом. Није то ни данас пуна слобода“, рекао је Пољичић.
Пољичић је нагласио да су српски повратници запостављени од федералних власти, али да спас траже у Републици Српској гдје се и обраћају за своје проблеме.
„Тамо се обраћамо и за школство и за здравство. Ми овдје немамо никакве шансе да се лијечимо“, рекао је Пољичић.
/Срна/
