На Филозофском факултету на Палама синоћ је отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“, аутора Јанка Врачара и Дејана Дошлића, на којој су представљени грбови 2О најважнијих српских владарских породица.
Врачар је рекао новинарима да је ријеч о хералдици од деветог до 15. вијека у српским земљама – Србији, тадашњој Босни, Црној Гори и Македонији и то од најстаријег владарског рода Властимировића па закључно са родом Бранковића.
„Српска хералдика је једна од ријетких елемената српске средњовјековне државности која је преживјела пад под османско царство и наставила свој живот. Поново се појавила у 19. вијеку са васкрснућем српских нововјековних држава“, рекао је Врачар, који је историчар и музејски савјетник у Музеју Републике Српске.
Он је навео да су симболи из средњег вијека и данас присутни – од двоглавог орла, крста са оцилима до љиљана који је, нажалост, током протеклог рата био злоупотребљен.
„Данашња државна хералдика баштини средњовјековну хералдику само у новијој, модернијој форми“, рекао је Врачар.
Дошлић, који је виши асистент на Филозофском факултету у Бањалуци, рекао је да хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат развоја.
„Она је опстала до данас, односно основни симболи по којима су народи или државе били препознати имамо и данас. Многе државе у Европи и шире баштине старе хералдичке елементе. Тако је било и у српским средњовјековним земљама“, навео је Дошлић.
Он је појаснио да су изложбу назвали „Орао, лав и крин“, јер су то три најчешћа елемента која се могу видјети у средњовјековној хералдици.
Дошлић је навео да се орао, владарски симбол који су користили Немањићи, налази на грбоима и других породица широм Европе, док су крин или љиљан најпознатији као симбол краља Стефана Твртка Котроманића и његових насљедника.
Изложба је отворена у оквиру манифестације „Дани Филозофског факултета“.
Филозофски факултет сутра ће обиљежити Дан и крсну славу – Светог Јована Богослова.
/Срна/
фото: РТВИС
