У основним школама на подручју Источног Сарајева у току су завршне припреме за малу матуру за ученике завршног разреда, која би требало да буде одржана 29. и 30. маја. Приводе се крају и активности у вези са уписом нове генерације ученика, а у скоро свим школама повећан је број првачића.
Директор Основне школе „Петар Петровић Његош“ из Источне Илиџе Драган Јововић рекао је да су на сједници директора свих школа Сарајевско-романијске регије договорени технички детаљи и процедуре за организовање мале матуре, како би све протекло у најбољем реду.
„Постоји могућност да ово буде задња генерација ученика која малу матуру полаже на овај начин. Уколико буду усвојене измјене Закона о средњем образовању и васпитању Републике Српске, биће познато да ли ће се убудуће мала матура спроводити на овакав начин или ће бити примијењен другачији начин тестирања дјеце“, рекао је Јововић.
Школска година за ученике завршних разреда трајаће до 27. маја, а ОШ „Петар Петровић Његош“ ове године испраћа око 90 малих матураната.
Јововић каже да могу бити поносни на ову генерацију ученика, али и на све своје ученике који достојно представљају школу на различитим такмичењима и свугдје оставе добар утисак.
„Ученици наше школе освојили су два пута прво мјесто на републичком такмичењу Црвеног крста ‘Мисли мине’, а успјешно су наступали и на републичком такмичењу из српског и француског језика. Наш ученик освојио је треће мјесто на спортском такмичењу у бацању кугле, док су на републичком такмичењу недавно учествовале и мале рукометашице. Наш хор наступио је у суботу на Републичком такмичењу хорова основних школа“, истакао је Јововић.
И у овој школи повећан је број ученика првог разреда, а биће формирана четири одјељења првачића.
Педагог у Основној школи „Алекса Шантић“ у Војковићима Милена Мичић потврдила је да су у овој школи тестирања првачића завршена у прошлом мјесецу.
„Имамо законску обавезу да се тестирања раде у априлу и мају, ово је мања школа, па смо успјели да завршимо тестирања још у априлу“, рекла је Мичић и додала да је ове године уписан 41 ученик, што је оптималан број, довољан за формирање два одјељења.
Она је изразила захвалност Министарству просвјете и културе Републике Српске, због организовања припремне наставе и појаснила да се Основна школа „Алекса Шантић“ редовно пријављује на ову врсту наставе.
„Ријеч је о врло квалитетном програму, који дјеци омогућава прве сусрете са групама својих вршњака“, објашњава Мичић и истиче да, осим са ужом и широм породицом, дјеца треба да имају контакт са својим другарима.
Мичић истиче да је, када је ријеч о спремности дјеце, али и очекивањима која одрасли имају од њих, најважније да дјеца имају ведрину и да са радошћу долазе у школу.
„Најважније је да дјеца буду примјерена својем добу, да се понашају у складу са својим узрастом, да имају дјечију радост и ведрину, да буду срећна и задовољна, као и да прихвате школу и своје учитеље“, каже педагог и наглашава да ће све остало што им је потребно за школу и живот научити.
Према подацима из основних школа, у посљедњих неколико година повећан је број дјеце која имају сметње у говору. Мичићева поручује да је, с тим у вези, најважније реаговати на вријеме и то најкасније у четвртој години дјетета код ког је примијећен овај проблем.
„Школа има обавезу праћења дјетета које одступа, на било који начин, у свом развоју. Дијете би требало да буде праћено три до шест мјесеци, а након тога стручни тим даје препоруке у зависности од проблема које дијете има“, каже Мичић. Она наводи да је ове године у тој школи уписанао једно дијете које има одступање у хронолошком добу које ће бити на адекватан начин подвргнуто даљем праћењу, како би се утврдило шта даље треба да се ради у најбољем интересу дјетета.
Мичић објашњава да дијете већ у трећој години, уз одређене варијације, треба да има формиран говор и да је неопходно да се стручна помоћ потражи прије поласка у школу.
„Одређене гласове је могуће исправити уз помоћ логопеда и укућана“, наводи педагог и истиче да љубав према дјетету не треба да се исказује тепањем, кривљењем и скраћивањем ријечи, јер то може да нанесе више штете него користи.
Један од фактора због којих настаје овај проблем јесте и екранизација, закључује Мичић.
„Дјеца не треба да буду превише изложена мобилним телефонима и екранима, а дијете би требало да гледа само садржаје примјерене његовом добу. Веома је важно да родитељ то контролише и да зна какав је садржај цртаног филма или емисије коју дијете гледа“, наводи Милена.
Она истиче да су дјеца у млађем узрасту пуна емпатије, да помажу и прихватају дјецу са говорним или било којим другим сметњама, те додаје да је изузетно поносна што већ у раном добу имају осјећај и одговорност према другима.
