ИНТЕРВЈУ ГРАДОНАЧЕЛНИКА ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА ЉУБИШЕ ЋОСИЋА ЗА „ИНФО ЦЕНТАР“ СОКОЛАЦ

674

Источно Сарајево је посљедњих година постало важан економски, универзитетски, туристички, културни и спортски центар источног дијела Републике Српске. О развоју овог града и најважнијим пројектима у 2023. години разговарали смо са градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем.

Ове године свечани дефиле поводом обиљежавања Дана Републике Српске одржан је у Источном Сарајеву. Како сте задовољни као домаћин овог великог догађаја и колико је то значајно за источни дио Републике Српске?

Ћосић: Република Српска је рођена на овим просторима, ту је брањена и одбрањена у Одбрамбено-отаџбинском рату и, као градоначелнику, веома ми је драго што је највише републичко руководство одлучило да ове године Источно Сарајево буде домаћин величанственог свечаног дефилеа поводом Дана Републике. Наш град је 9. јануара показао да може да буде одличан домаћин манифестацијама од републичког значаја и поносан сам што смо тог дана сви заједно, без обзира на политике које представљамо, упутили поруку љубави према Републици Српској.

У саставу града је шест општина. Да ли је тешко наћи баланс у настојању да се обезбиједи равномјеран развој свима?

Ћосић: Када постоји искрена намјера и воља да се чини добро, када се окупимо око заједничке идеје развоја сваке наше општине, а самим тим и града Источно Сарајево, онда сваки посао постаје лакши. Од преузимања мандата градоначелника прије двије године, заједно са својим тимом, трудио сам се да уведем нови начин рада и функционисања Градске управе и сматрам да смо у томе успјели. Од Градске управе, која је била сама себи сврха, постали смо Градска управа која окупља наше општине и пружа подршку у њиховом функционисању те заступа њихове интересе пред Владом Републике Српске. Драго ми је што су колеге начелници општина то препознали и хвала им за заиста коректну сарадњу у протеклом периоду.

У посљедње вријеме доста се прича о изградњи треће траке преко Романије. Колико би реализација овог пројекта значила за јачање привреде?

Ћосић: Трећа трака преко Романије је један од најважнијих пројеката у граду Источно Сарајево, у области саобраћајне инфраструктуре, од којег нећемо одустати. Свуда на свијету људима који се баве озбиљним пословима у привреди потребни су услови да те послове обављају што брже, са што мање застоја и непотребних потешкоћа, тако да би реализација овог пројекта сигурно допринијела, прије свега, бољој безбједности на нашим путевима, бољој повезаности, а самим тим и позитивно утицала на привредни развој.

Источно Сарајево је град сталног стварања и раста. Који су то приоритетни пројекти који нас очекују у наредном периоду?

Ћосић: Када је ријеч о општини Соколац, један од важнијих послова који ћемо заједнички радити у наредном периоду је реконструкција главне саобраћајнице у Сокоцу. У току је израда пројекта реконструкције и радиће се у три фазе. План је да се прва фаза ради ове године, чим буде завршен пројекат. Уз поменути пројекат треће траке преко Романије, у области саобраћајне инфраструктуре, планирано је и тунелско повезивање Источног Новог Сарајева и Пала, као и гондолско повезивање са Јахорином. Такође, ускоро очекујемо и конкретне кораке на реализацији пројекта бициклистичке стазе Сарајево–Пале, који реализујемо у сарадњи са Делегацијом ЕУ у БиХ. Један од дугорочно најважнијих пројеката је заштита планине Требевић, која је проглашена Парком природе, тако да нас сада чека велики посао на формирању предузећа које ће бити задужено за управљање тим парком. Успјели смо да се изборимо и за подршку Владе Републике Српске у оснивању Јавне установе Народно позориште Источно Сарајево, као и за подршку пројектима из области културе памћења, од којих ове године планирамо да завршимо изградњу Меморијалног комплекса посвећеног страдалим српским цивилима Сарајева и Сарајевско-романијске регије у 20. вијеку. Ту су још, између осталог, и изградња градске куће у Палама, спортског центра у Трнову, пасареле која ће повезати општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа… Заиста су бројни пројекти на којима радимо и сигуран сам да ћемо их и реализовати, али је за све то потребно и вријеме и озбиљан рад свих којих се ти пројекти тичу.

Забиљежен је значајан напредак у развоју туризма на нашим просторима. Да ли би то могла бити једна од развојних идеја Источног Сарајева?

Ћосић: Туризам је дефинитивно грана којој је у Источном Сарајеву потребно посветити посебну пажњу. Као најважнији ресурс ту је, наравно, Јахорина, која је постала веома атрактивна дестинација и за домаће и за иностране туристе. Међутим, постоје и друге дестинације које могу привући туристе, али их је потребно додатно промовисати. Због тога смо одмах по преузимању мандата ушли у процес формирања јединствене Туристичке организације на нивоу града Источно Сарајево, са шест инфо-центара по општинама, која треба да озбиљно анализира, дефинише и обједини туристичку понуду са подручја цијелог града и на најбољи начин је представи на свим нама интересантним тржиштима.

Са званичницима наше општине радите на рјешавању питања Аутобуске станице у Сокоцу. Када би, по Вашем мишљењу, наши суграђани могли да очекују рјешење овог проблема који највише погађа многобројне грађане који свакодневно користе аутобуски саобраћај?

Ћосић: Свјесни смо потешкоћа са којима се, због недостатка аутобуске станице, суочавају наши суграђани и заједничка нам је жеља да на најбољи могући начин ријешимо то питање. Крајем прошле године, тачније 29. децембра, са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом сам потписао Споразум о суфинансирању куповине Аутобуске станице Соколац и помоћних објеката који су у њеној служби, тако да сам увјерен да ће то питање бити ријешено ускоро, након провођења свих потребних процедура.

Најавили сте да ће на улазу у Источно Сарајево бити постављене табле са информацијом о броју Срба који су напустили Сарајево и та информација је прилично одјекнула у медијима, нарочито у ФБиХ. Можете ли нам појаснити ту иницијативу?

Ћосић: Превише смо ми, Срби Сарајева и Сарајевско-романијске регије, били тихи када је ријеч о страдању које смо поднијели током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, а исто тако смо превише толерисали пропаганду која је свих ових година долазила, а и даље долази, са друге стране. Ми нисмо били агресори, Сарајево није било град под опсадом, него подијељен град. Ми смо се бранили са мјеста на којем постојимо генерацијама, покушавали смо да преживимо у та несрећна времена, а за Србе који су остали у дијеловима града под контролом такозване Армије БиХ, Сарајево је постало мјесто стравичног страдања. Оно што смо одбранили у рату, нажалост, морали смо да напустимо послије потписивања Дејтонског мировног споразума, плашећи се за своју безбједност. Велики број људи, који су у егзодусу морали да напусте свој родни град – Сарајево, нови дом је нашао у Источном Сарајеву, који сада заједно градимо и развијамо. Схватио сам да постоје многи људи у БиХ, али и шире, који нису свјесни те чињенице и одлучио сам да на таблама на улаз у наш град то буде и написано. Није та иницијатива уперена против било кога, није ни инат, већ једноставно изношење истине и својеврсно одавање почасти нашим људима који су морали да напусте свој град, у којем су данас, нажалост, Срби готово на нивоу статистичке грешке.

/Инфо центар Соколац/