Илиџанска бригада била је бастион Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, дала је огроман допринос у одбрани Српске, истакнуто је на обиљежавању 30 година од одбране Илиџе у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Скупштине Борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац истакао је да се жесток напад на Илиџи догодио 22. априла 1992. године, а онда и 14. маја с циљем да муслиманске јединице овладају Српском Илиџом.
Он је нагласио да су само Илиџанци, без било чије помоћи, својим јунаштвом одбранили своју територију, јер нису имали гдје да оду будући да су били у окружењу.
„Поносан сам што сам Илиџанац и што на овом простору није почињен ниједан ратни злочин и што смо сачували територију заједно са својим породицама“, навео је Шеховац.
Током Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју општине Илиџа погинула су 1.064 борца, од којих 560 припадника Илиџанске бригаде, која је бранила своју територију од напада из праваца Сарајева, Храснице и Игмана.
Парастос погинулим борцима Српске Илиџе служен је у Храму Светог Саве у Блажују, а потом су положени вијенци на спомен-плочу и спомен-обиљежје код некадашње станице полиције на Кули.
Замјеник команданта Илиџанске бригаде и командант Јуришног одреда Сарајевско-романијског корпуса Никола Мијатовић рекао је да су обиљежили другу од 36 непријатељских офанзива на Српску Илиџу.
„Илиџа је стратешки била најважнија општина у Српском Сарајеву и, захваљујући јунаштву српских синова, нисмо дозволили да се узме педаљ српске земље у Источној Илиџи и Српском Сарајеву“, истакао је Мијатовић.
Он је подсјетио да је у току протеклог рата на илиџанске борце било упућено пет непријатељских бригада са око 20.000 џихадиста, као и да је из Илиџанске бригаде живот за Републику Српску положило око 500, а рањено 2.350 бораца, што говори колико су тешке и крваве борбе биле у одбрани Српске Илиџе.
Изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић рекао је да су на Илиџи били прави борци, што не умањује вриједност свих бораца Републике Српске.
Томић је указао да је Илиџа била окружена са свих страна непријатељским снагама, те да су Илиџанци бранили своје домове јер је на свакој локацији могао да их стигне снајпер и граната са непријатељских положаја.
„Ако су они били спремни да положе животе за Републику Српску, онда и ми данас треба да градимо јединство“, истакао је Томић и позвао све политичке партије да се у овим питањима уједине и очувају Републику Српску.
Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић рекао је да су Срби на Српској Илиџи бранили своја огњишта, да линије никада нису помјеране и сви они који су били на линијама одбране иза себе имали своје породице.
„То је највећи разлог због чега је Српска Илиџа остала и опстала“, рекао је Божовић и додао да најмање што могу да ураде јесте да не забораве.
Доктор ратне болнице „Жица“ Милан Пејић навео је да је 30 година дуг период, али да нека сјећања остају заувијек, те подсјетио да је почетком рата 22. априла 1992. године у мотелу импровизовао пријемну амбуланту гдје је одмах примио 37 рањених Илиџанаца, које су комшије раниле.
Присјећајући се тих почетака, Пејић је рекао да је тада био проблем пружити помоћ рањеним и пребацити их у болницу на Пале.
„На Палама је формирана болница Коран, а ми смо у почетку били пријемно-етажна етапа гдје смо збринули људе и зауставили крварење, а онда их транспортовали према Палама“, подсјетио је он и додао да су прве рањенике превезли у камиону.
Пејић је нагласио да су послије у Српску Илиџу дошли многи доктори међу којима и доктор Миодраг Лазић.
Предсједник ДНС-а Ненад Нешић рекао је да је обавеза чувати Републику Српску, поготово у овим тешким тренуцима, те апеловао на јединство српског народа.
„Јединство нам је у овим тренуцима потребно исто као 1992. године да би опстали и да би остала Република Српска“, рекао је Нешић.
/СРНА/
