Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић истакао је огроман значај Прве сарајевске механизоване бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ у протеклом рату јер није дозволила да се преко њених положаја споје јединице Првог корпуса такозване Армије БиХ и тако српска војска и народ доведу у безизлазну ситуацију.
Савчић нагласио да је ова бригада имала огромну улогу у заштити српског становништва на подручју некадашњег Српског Сарајева.
Он је подсјетио да је то била једна од првих бригада која је формирана као јединица ВРС, а претходно је била 49. механизована бригада некадашње ЈНА, на чији позив за мобилизацију су се углавном одазвали Срби.
“Срећа је да је било тако. Имали смо веома добро наоружану и опремљену здружену тактичну јединицу која је могла да стане на врата излаза из правца центра Сарајева преко Грбавице, Враца, према Лукавици у српском дијелу Сарајева. Да није било те бригаде, која је брзо преузела линије испред дијелова Сарајева које су већински насељавали Срби, посљедице по наш народ би биле много теже”, рекао је Савчић новинарима.
Он је навео податак да су на страни Сарајева које је било под контролом ВРС, као и у дијелу који је био под контролом такозване Армије БиХ, од укупног броја погинулих 31 одсто били цивили.
Савчић је рекао да се, ако се узме у обзир густина насељености на обје стране, мора закључити да је по српској страни било много усмјереног, селективног дејства управо по цивилним објектима.
“Када се све то има у виду, онда заиста морамо са дужним поштовањем одати захвалност и пошту за 609 наших сабораца који су уградили животе у темеље Републике Српске и за слободу српског народа. Они који долазе послије нас, треба да уче и знају зашто се све то дешавало, да се не би поновило”, истакао је Савчић.
Бивши командант батаљона Прве сарајевске механизоване бригаде ВРС Благоје Ковачевић рекао је да је и прије формирања, 20. маја 1992. године, ова бригада у Сарајеву имала једну од кључних улога у одбрани српског народа од тада повампиреног фашизма у новоформираној такозваној РБиХ.
Он је подсјетио да је Прва сарајевска бригада непосредно пред избијање рата била ангажована на раздвајању тада већ зараћених страна, ангажујући се на Ступској и Вогошћанској петљи и на Врацама. Ковачевић каже да је Прва сарајевска механизована бригада била ослонац скоро свим јединицама формираним на простору Сарајева.
Ковачевић је нагласио да је ова бригада, са својом ватреном моћи, послужила као језгро за формирање многих јединица и током рата давала им средства на испомоћ.
Он је додао да је ова бригада, као највећа и најјача, контролисала огромну територију, комплетан пут преко Требевића и Трнова до Рогоја због чега је имала велику одговорност.
“Данас са сигурношћу могу рећи да Првој сарајевској бригади није одато признање које је заслужила дјеловањем у рату. Стицајем несрећних околности, изласком српског становништва из Сарајева и напуштањем простора које смо очували током рата, ми смо сав ратни потенцијал и снаге морали да дислоцирамо. Тако је отишао и највећи број старјешина и војника и данашње генерације не знају праву вриједност и улогу ове бригаде”, рекао је Ковачевић.
Он је истакао да је на овом подручју остало веома мало људи који могу да посвједоче шта се и како стварно дешавало, а младе генерације морају да науче на чему су настали.
“Без ових споменика, не би било живота и ничега што они данас зову сретним животом у Републици Српској. Не би било ни обиљежавања ових датума, који се своде на подсјећање на оно шта је било”, рекао је Ковачевић уз оцјену да се није довољно учинили да би се освијетили тековине које су у рату створене.
Служењем парастоса и полагањем цвијећа за погинуле и умрле припаднике Прве сарајевске механизоване бригаде на Војничком гробљу на Врацама, Борачка организација у Источном Сарајеву данас је обиљежила 29 година од њеног формирања.
У оквиру обиљежавања овог дана, представници Борачке организације и општине Источно Ново Сарајево открили су спомен-плочу са именима 38 погинулих бораца из мјесне заједнице Лукавица.
Током рата кроз Бригаду је прошло 5.000 бораца, од којих је за Републику Српску 609 бораца и девет припадника Министарства унутрашњих послова дало своје животе, док је сваки трећи борац једном или више пута рањаван.
Бригада је била у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске са сједиштем у Лукавици у касарнама “Слободан Принцип Сељо” и “Славиша Вајнер Чича”, са циљем одбране српског народа и српске територије садашњег Источног Сарајева.
Прву сарајевску механизовану бригаду чинили су борци са Грбавице и Враца, Требевића, Тилаве и Лукавице, те Касиндола и Добриње.
/Срна/
