Правник и писац из Фоче Бранимир Радовић синоћ је у Матичној библиотеци у Источно Сарајево представио публици свој књижевни опус од шест дјела, међу којима су романи, поеме и збирке пјесама.
Радовић се до сада опробао у различитим књижевним формама и објавио романе „Траг“ и „Расути бисери“, поеме „Жбир“ и „Зоран“ и збирке пјесама „Игле“ и „Она“.
„Моја поезија је углавном доживљена и проживљена. Нисам од оних пјесника који улазе у велику филозофију, углавном је ријеч о неким догађајима чији сам очевидац“, рекао је Радовић.
Он је навео да је за његову поезију карактеристичан стари стил, а многи се и не усуђују да уђу у те пјесничке форме.
Радовић је додао да је постао члан Удружења књижевника Републике Српске, а ове године је добио награду на седмим Дринским књижевним сусретима.
„Освојио сам прву награду за необјављену збирку пјесама Чвор гдје се налази и сонетни вијенац за оца“, рекао је Радовић, напомињући да не пише дјечију поезију, те да у рукопису има још два дјела.
Рецензент књига, пјесник и књижевник Слободан Ристовић рекао је да Радовићева дјела треба ишчитавати, а не читати.
„Ми углавном читамо ону поезију од које имамо душевну сласт, као да је то чоколада или неко воће. Радовићева поезија је воћњак у који када уђете морате да се чувате оса и стршљенова и не смијете да бирате, па шта вам се догоди“, рекао је Ристовић.
Поема „Зоран“, која се састоји од четрнаест потресних пјесама, добила је назив по Радовићевом рођаку који је погинуо као добровољац на вуковарском ратишту, а централни мотив поеме је мајчин бол.
У збирци пјесама „Игле“ је сабрано тридесетак пјесама, сврстаних у четири циклуса. Пјесме су настале с циљем да читаоцу скрену пажњу да на то да је важно да човјек истраје у ономе што жели и да је, првенствено, он је тај који држи судбину у својим рукама.
Радовић се опробао и као романописац, а његово прозно дјело „Траг“ написано је у првом лицу. Аутор је радњу романа смјестио у Црну Гору, пред крај 20. вијека, а у њему описује живот војника и њихових старјешина.
Збирка сонета „Она“ садржи седамдесет два сонета чији су мотиви љубав и чежња.
/Срна/
