У Kултурном центру Источно Ново Сарајево званично су почеле овогодишње Спасовданске свечаности приказивањем документарног филма “Поносних првих 30 година општине Источно Ново Сарајево”, који је снимила кућа “Принцип медија”.
Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Kатић изразио је задовољство што је пројекција документарног филма “Поносних првих 30 година општине Источно Ново Сарајево” окупила све људе који су у протекле три деценије учествовали у развоју ове локалне заједнице.
“Има још доста посла на реализацији различитих планова да бисмо дошли до нашег циља – да наша локална заједница буде мјесто најпожељније за живот у Републици Српској”, рекао је Kатић.
Он је изразио увјерење да сви који су обављали различите дужности у ратном и послијератном периоду у овој локалној заједници, а који су погледали документарни филм, нису могли да имају визију и пројекцију како ће изгледати општина Источно Ново Сарајево и да ће моћи оволико да се развије.
Након пројекције документарног филма у којем се приказује настанак и развој ове локалне заједнице, додијељено је и 189 признања општине Источно Ново Сарајево најзаслужнијим грађанима.
“Вечерашња презентација документарног филма уједно је и почетак Спасовданских свечаности поводом крсне славе општине Вазнесења Господњег – Спасовдана и добар увод у обиљежавање Дана општине, која прославља свој јубилеј, 30 година постојања. напоменуо је Kатић.
“Источно Ново Сарајево убраја се у ред локалних заједница које су, као и сви грађани Српског Сарајева, прошле тежак период, те се као митска птица феникс подигла из пепела и данас спада у ред најразвијених општина у Републици Српској”, изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
“Општина је имала најтеже три или четири година у вријеме оснивања на подручју тадашње Грбавице и Српског Сарајева у периоду од 1992. до 1996. године. Данас општина Источно Ново Сарајево има најважнији ресурс који се испољава у развоју ове локалне заједнице, а то су људи и њихово дјеловање”, рекао је Ћосић.
Градоначеник Источног Сарајева изразио је увјерење да ће се општина Источно Ново Сарајево даље развијати, биљежити пораст становништва и напредак у сваком сегменту живота.
Спасоје Чамур, одборник у Скупштини општине од 2000. до 2002. године, присјетио се да је у том времену најзначајније питање било израда регулационих планова.
“У том тренутку смо регулационе планове усвајали у скицама и мапама, а данас све то видимо изграђено. Општина у оном периоду и данас се буквално не може препознати”, рекао је Чамур и изразио наду да ће Источно Ново Сарајево и у будућности наставити да се развија истим интензитетом.
Бивши начелник општине Источно Ново Сарајево Милан Kовачевић, који је ову функцију обављао од 2004. до 2008. године, истакао је да је посебно тежак био ратни период ове општине.
“И поред рата, власт је успјела да обезбиједи нормално функционисање цивилног живота, радиле су амбуланте и школе. Услиједио је Дејтон и исељавање у Лукавицу, у којој ништа није било, а данас је од ове средине направљено угодно мјесто за живот”, рекао је Kовачевић, који је у Општинској управи Источног Новог Сарајева запослен од 1994. године.
Он је указао да је посебно битно што је ова локална заједница једина у Републици Српској која садржи Сарајево у свом називу.
“То је веома битно да се зна да смо били и да ћемо остати за сва времена у Сарајеву, које је и наш град”, додао је Kовачевић.
Kовачевић је изразио велику захвалност начелнику Kатићу, који је вечерас окупио људе који су од оснивања општине до данас изнијели највећи терет њеног развоја.
/СРНА/
