Дара Секулић, као најзначајнији представник српског послератног модернизма у пјесништву, носи обиљежја своје пјесничке генерације и намеће се као аутентични женски глас у тој епохи, изјавио је синоћ у Источном Сарајеву доцент на Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици Александар Костадиновић.
Костадиновић је новинарима уочи званичног почетка дводневне манифестације „Поетски дани Даре Секулић 2022“, у организацији Културног центра, Матичне библиотеке и „Форум театра“, рекао да је Секулићева била аутентични лирски пјесник.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/1-7.jpg)
„Оно што је разликовало њен пјеснички исказ у односу на њене генерацијске другове, је ратна траума која представља неуралгичну тачку њене поетике. Стицајем животних околности и дешавања успоставило се да та ратна траума и тај усуд бездомља јесте лајт мотив њене поетике“, нагласио је Костадиновић.
Према његовим ријечима, вриједносни домет Секулићеве се не доводи у питање, с обзиром да се налази у кругу, као што су нешто старији Васко Попа, Миодраг Павловић, али и нешто млађи Бранко Миљковић и Борислав Радовић.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/2-7.jpg)
„Дара се намеће као аутентични женски глас у тој генерацији, иако није била склона тим женским покретима у литератури“, навео је Костадиновић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је стваралаштво Даре Секулић од њеног доласка на ове просторе педестих година прошлог вијека, евидентно на подручју бившег Сарајева, а нарочито на подручју Српског, а данас Источног Сарајева.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/4-3.jpg)
Ћосић је указао да је допринос Даре Секулић поезији и књижевности кроз тридесетак објављених књига огроман, те да је задовољство бити савременик те непоновљиве жене.
„Могу рећи да је Дара Секулић била Десанка Максимовић Источног Сарајева и Републике Српске“, нагласио је Ћосић.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/5-2.jpg)
У оквиру „Поетских дана Даре Секулић“, у Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је представљена и изложба „Срећна скитница“, аутора Иване Куљанин, названа по збирци поезије за коју је ова велика српска пјесникиња добила награду „Кочићево перо“.
Куљанинова, која је и библиотекар у Матичној билиотеци Источно Сарајево, подсјетила је да је Секулићева овој установи повјерила све своје приватне фотографије и преписке, те да су у тој заоставштини пронашли необјављене рукописе, који ће бити сабрани и објављени у збирци поезије „Опроштајно писмо“.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/6-3.jpg)
„Настојаћемо да у наредном периоду прикупимо све што Дара за живота није објавила и то објавимо. Истражујући преписку и фотографије о њој сам много сазнала као жени, пријатељу и другу, који је на неки начин много задужио Матичну библиотеку и осјећамо се дужним да дамо неки омаж за све што је она урадила за све грађане Источног Сарајева“, рекла је Куљанинова.
Она је подсјетила да је сарадња Секулићеве и Матичне библиотеке почела 2002. године, а да је прва њена збирка „Од града до брда“ у издању ове установе објављена 2018. године, која је добила и звучно издање намијењено слијепим и слабовидим лицима, а да је 2019. године изашла и збирка „Одбачене пјесме“.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/7-2.jpg)
Пјесник из Пискавице код Бањалуке Раденко Кела рекао је да је Секулићева у његовом стваралаштву оставила неизбрисив утицај, с обзиром да је ријеч о непоновљивој жени и пјеснику.
Кела је додао да је Секулићева имала дар да повезује људе, јер је гајила љубав према свима.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/8-1.jpg)
Директор „Форум театра“ Витомир Митрић најавио је да ће највјероватније већ наредне године бити организован научни скуп посвећен овој великој пјесникињи, у који ће бити укључени универзитети у Источном Сарајеву и Косовској Митровици.
Митрић је изразио наду да ће манифестација „Поетски дани Даре Секулић 2022“ трајати вјечно, баш као и њена поезија.
![](https://gradistocnosarajevo.net/wp-content/uploads/2022/04/9-1.jpg)
Синоћ је у оквиру ове манифестације организовано и умјетничко вече под називом „Живот као Горак конак“ на којој су наступили пјесници и књижевницим, затим вокално-камерна композиција „Прича о мом Сарајеву“ Валентине Дутине, те пројекција документарног филма „Врелце“, о животу и поезији Секулићеве.
Раније је у свечаној сали Скупштине града Источно Сарајево одржан научни скуп о стваралаштву Даре Секулић, а потом у Културном центру округли сто о поетици Секулићеве, гдје су учесници били професори и књижевници.
Предвиђено је да данас, након што у 9.00 часова на православном гробљу „Свети Марко“ у Сарајеву буде одржан годишњи помен под називом „Стихови за мир и спокој душе“, на локалитету Тврдимића у 12.00 часова буде приређен поетски кутак „Дух пустоши“.
Дара Секулић, по многима најзначајнија српска пјесникиња послије Десанке Максимовић, преминула је 12. априла прошле године у Сарајеву у 91. години. Имала је дуг и трауматичан животни пут, који се окончао у породичном кругу у Сарајеву.
Њен живот битно су означила два рата, у којем су се запатиле двије велике трауме. Траума дјевојчице са Кордуна, којој су усташе спалиле кућу и побиле више чланове бројне породице, те траума из рата деведесетих година, када је поново морала искусити драму избјеглиштва.
До десете године живјела је у родној кући која је спаљена 1942. године. Након погибије родитеља боравила је по дјечијим домовима и ђачким интернатима.
Гимназију је похађала у селу Рујевац на Банији, Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску, а Вишу школу за социјалне раднике завршила је у Сарајеву.
У Сарајеву је живјела до смрти, с тим што се 1992. године, са троје унучади, склонила од ратних страхота у Србију. Најприје је боравила код Даринке Јеврић у Приштини, затим у Власотинцу, па у Дечијем селу у Сремској Каменици.
Након девет година вратила се у Сарајево, град са темељно измијењеном етничком, религијском, политичком и културолошком личном картом.
Манифестацију „Поетски дани Даре Секулић 2022“ финансијски су подржали град Источно Сарајево, општина Источно Ново Сарајево, а спонзор је Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.
/Срна/