ПОРОДИЦА ВАЖАН ФАКТОР У РАСТУ И РАЗВОЈУ ДЈЕТЕТА

266

Број дјеце са говорно-језичким сметњама и поремећајима из спектра аутизма у константном је порасту. Генетика јесте важан, чак и примарни узрочник, али се, с друге стране, за већину сметњи не може рећи да је тако, каже виши асистент на Катедри за специјалну едукацију и рехабилитацију Медицинског факултета у Фочи, Андријана Бакоч. Породица је, сматра Бакоч, примарна средина у којој би свако дијете, од најранијег узраста, требало да добије адекватне услове који ће да погодују стимулацији његовог раста и развоја.

Бакоч истиче да је у оквиру Медицинског факултета у Фочи у априлу ове године основан  Центар за специјалну едукацију и рехабилитацију у којем постоје дефектолошки и логопедски кабинет, као и сензорна соба. 

Магистар Бакоч, каже да су на третманима у овом центру у највећем броју заступљена дјеца са говорно-језичким сметњама, те дјеца са поремећајем из спектра аутизма, док, у нешто мањем броју, долазе дјеца са сметњама у интелектуалном развоју, поремећајима пажње и хиперактивношћу.

Андријана Бакоч истиче да је Центар тренутно главна наставна база и да студенти Медсицинског факултета имају могућност да кроз вјежбе из различитих наставних предмета присуствују раду са дјецом, разговарају са њихивом породицом, те сами учествују у извођењу третмана.

Студенти често истичу да им овакав начин рада оснажује квалитет школовања и учења, те пружа могућност да се, заједно са својим професорима, боре за права, једнакост и видљивост у друштву дјеце и омладине са сметњама у развоју.

„Осим дефектолога и логопеда, који су уједно и сарадници на студијском програму Специјална едукација и рехабилитација, у рад овог центра су укључени и професори који долазе из Београда, са истоименог факултета“, наводи Бакоч, те наглашава да се кроз свакодневне третмане пружају неопходне стимулативне вјежбе, у зависности од индивидуалних способности дјеце и да,  у суштини, само такав начин рада, уз подршку и помоћ родитеља, може да доведе до резултата.

Она истиче да тренутно, највише, у Центар долазе дјеца до седме године живота, а да најмлађи корисник има двије године, док најстарије дијете има девет година.

УТИЦАЈ ТЕЛЕФОНА НА РАЗВОЈ ГОВОРНО-ЈЕЗИЧКИХ ПОТЕШКОЋА

Бакоч објашњава да тренутно постоји експоненцијални раст броја дјеце са говорно-језичким тешкоћама, те да могуће објашњење лежи у данашњем начину живота. Наводи да су родитељи често презаузети, да мање времена проводе са дјецом. Андријана додаје да савремена истраживања указују на разарајуће ефекте употребе телефона, односно, екрана у периоду раног развоја.

Како наводи, истраживања су показала структуралне промјене у мозгу дјеце која прекомјерно користе телефон. Она наглашава да за дјецу млађу од двије године, према прописима Свјетске здравствене организације, употреба мобилног телефона није дозвољена, док се за дјецу старију од двије године не препоручује употреба више од једног сата дневно.

 „Родитељи најчешће дозвољавају овакав вид „забаве“ у периоду када се у исхрану дјетета уводи чврста храна (што је отприлике у узрасту од пет-шест мјесеци), а помоћ логопеда потраже много касније, неријетко и након треће године живота када би говор увелико требало да буде развијен“, наводи Бакоч.

Она каже да је најважније, те да је правило струке, да се што раније почне са радом, чиме се долази до бржих и бољих резултата. Објашњава да је период до треће године живота драгоцјен и да то никакако не би требало да се пропусти.

„Упијајући ум“ или „пластичност мозга“, који дијете посједује у том периоду даје нам могућност ране интервенције, гдје су резултати учинковитији, каже магистар специјалне едукације и рехабилитације и посебно наглашава да се родитељима не препоручује да чекају, него  да потраже савјет стручњака чим посумњају да постоји неки проблем.

ОСНИВАЊЕ КАТЕДРЕ ЗА СПЕЦИЈАЛНУ ЕДУКАЦИЈУ И РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

Студијски програм Специјална едукација и рехабилитација, са два излазна профила, Логопедијом и сурдоаудиологијом и Развојним поремећајима постоји од 2007. године,  а основан је из разлога што у Републици Српској није постојао факултет који би се бавио васпитањем, образовањем и рехабилитацијом дјеце са сметњама у развоју.

 „За сада, уписна квота је сваке године попуњена, што нас посебно радује. Нажалост, вјерујемо да је разлог и то што је број дјеце са сметњама у развоју у порасту и да самим тим постоји све већа потреба за овом врстом занимања. Млади људи су информисани и путем медија могу свакодневно да се упознају са овим чињеницама“, каже Бакоч и додаје да Катедра  из године у годину проширује своје могућности, као што су увођење нових наставних база гдје би студенти могли да стичу практична знања, те то наводи као један од разлога због чега студенти бирају овај студијски програм.

„Такође, гостујући проофесори са дугогодишњим искуством у науци и пракси доприносе да развој факултета иде узлазном путањом“, истиче виши асистент.

На питање шта дефектологија као релативно млада и мултидисциплинарна наука, осим развојних поремећаја још проучава, Бакоч објашњава да у најранијем узрасту и на почетку откривања „проблема“ највише додирних тачака има са медицином,, те да се нешто касније тежиште преноси на психологију и педагогију.

„С обзиром на то да је крајњи циљ специјалне едукације и рехабилитације укључивање дјеце у социјалну средину, ту је уједно и највидљивија веза са социологијом. Неизоставно је да један дефектолог мора да посједује знања из свих ових наука како би што боље приступио проблематици са којом се суочава и, што је највижније, радио то на правилан начин. Дакле, да бисмо помогли нашој дјеци не можемо да не познајемо ток и законитости које се односе на развој дјеце типичног развоја, а о чему нас уче сродне научне дисциплине“, објашњава магистар Андријана Бакоч.

/Град Источно Сарајево/