ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЗГРАДА БОГОСЛОВИЈЕ У РЕЉЕВУ ПРОГЛАШЕНЕ НАЦИОНАЛНИМ СПОМЕНИКОМ

357

Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” и зграда Богословије у Рељеву су одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ проглашене за национални споменик који се састоји од: цркве, иконостаса са иконама и зграде Богословије.

Грађевинска цјелина Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” и зграда Богословије грађена је у Рељеву почетком аустроугарског периода, у вријеме када православна црква у Босни и Херцеговини поново постаје аутономна митрополија и добија своју националну јерархију, након периода 1766.–1878., када су се на челу митрополија налазили грчки митрополити фанариоти. Црква и Богословија су изграђене на имању дабробосанског митрополита Саве Косановића. Градња Богословије завршена је 1884. године, а 1886. завршава се и градња Цркве посвећене празнику Преноса мошти Св. оца Николаја.

Након Првог свјетског рата Богословија је адаптирана у сиротиште, а након Другог свјетског рата у основну школу која је била у функцији до 1995. године. За разлику од зграде Богословије црква је и данас у употреби.

Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” припада типу једнобродних цркви са звоником, полукружно завршеним светиштем на источној страни и хором на западној страни. Зграду Богословије чине 3 крила (јужно – централно и 2 бочна) правоуглог облика.

Грађевинска цјелина Црква Пренос мошти Св. оца Николаја и зграда Богословије налази се у Рељеву општина Нови Град, у мјесту Доброшевићи, које је мостом преко ријеке Босне повезано са насељем Рајловац. Иста локација је позната и под именом Виња Лука или Винска Лука.

Историјат

Године 1219. основана је самостална српска архиепископија. Дабарска епархија, чије је сједиште првобитно било у Бањи код Прибоја (на Лиму). Епархија је обухватала и области изван територије које су 1219. године и касније припадале Босни. Након пада Босне под Османлије 1463. године, дабробосански митрополит је поред вршења духовног надзора над православцима у Босни, од пећког патријарха добио задатак да брине и над православнима у Далмацији. Сједиште дабробосанског митрополита било је најприје у манастиру Бањи у Дабру. Од 1713. године, трон владичанства пребачен је у Сарајево, где се налази и данас. 

Након укидања организације Пећке патријаршије 1766. године, на катедру дабробосанских митрополита долазе Грци. Након успостављања аустроугарске власти у БиХ 1878. године наступиле су и нове прилике за Православну цркву у БиХ. Почетком аустроугарског периода у БиХ, 1880. године на основу споразума између аустроугарске власти и Цариградске патријаршије, Православна црква у Босни и Херцеговини постала је аутономна митрополија, под врховном духовном влашћу цариградског патријарха, у чији састав поред Дабробосанске епархије улазе и Зворничка, Захумско-херцеговачка, а касније и Бањалучко-бихаћка епархија. 

У том историјском периоду Православна црква у Босни и Херцеговини је добила и своју националну јерархију, грчке митрополите замијенили су великодостојници Срби, а грчки митрополит Антим је одступио. На његово мјесто долази дабробосански митрополит Сава Косановић који је ту дужност обављао у периоду од 1881. до 1885. године. Већ 1882. године основана је Богословија са семинаром за све босанскохерцеговачке епархије, која је до Првог свјетског рата радила у Рељеву, а између два свјетска рата у Сарајеву.

 Изградња зграде гдје је смјештена Богословија у Рељеву извршена је у периоду између 1883. и 1884. године, на земљишту које је даровао митрополит Сава Косановић, а као пројектанти се појављују архитекти Јохан Келлнер и Јосип Цзернy. Године 1884. завршена је израда пројекта по којем је изведена Црква посвећена преносу мошти Св. оца Николаја у Рељеву, а пројектант објекта је био коаутор пројекта Богословије – Јосеф Цзернy. 

Вјерски објект је изведен у периоду између 1884. и 1886. године, а градња је извршена о трошку барона Феодора Николића. Црква је посвећена празнику Преноса моштију дабробосанског митрополита Ђорђа Николајевића, који је умро 8. 2. 1896. године. 

Године 1890. Ђорђе Николајевић, који је првобитно желио да буде сахрањен у Цркви у Рељеву, наложио је изградњу сопствене гробнице у средњем дијелу вјерског објекта. У додатку тестамента писаном фебруара 1893., митрополит Ђорђе Николајевић мијења своју одлуку, и тражи да се у Цркви св. Саве у Блажују код Сарајева начини гробница у коју ће се из Рељева пренијети његови посмртни остаци, ако у Рељеву буду сахрањени. Митрополит је 1896. године сахрањен на гробљу Кошево у Сарајеву, а не у Рељеву.

Током већег дијела аустроугарског периода Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” је служила искључиво за потребе ђака и наставног кадра Богословије. Године 1911. Црква добија улогу парохијске цркве, па служи и народу настањеном у Рељеву и околини. Рад Богословије у Рељеву је обустављен 1917. године, а сједиште је пребачено у Сарајево. Од тада, па до 1941. године зграда Богословије у Рељеву има функцију сиротишта. 

Током Другог свјетског рата објекти Цркве и Богословије у Рељеву нису доживјели разарања, али је свештеник Ристо Ерановић цијели ток рата провео у заробљеништву. Након 1945. године, у промијењеним друштвеним околностима, Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” и даље је имала улогу парохијске цркве, док је зграда Богословије адаптирана у основну школу “Гаврило Принцип”. Та основна школа је била у функцији током друге половине XX. вијека, све до краја 1995. године.

Објекат је девастиран 1996. године и од тада школа престаје са радом. Године 2005. извршени су конзерваторско-рестаураторски радови на фасадама вјерског објекта, а извршени су и радови у унутрашњости објекта. Претходно је израђено идејно рјешење рестаурације зграде Богословије, али пројекат није изведен. 

Након 1996. године, Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” у Рељеву је била чест објект напада, али никада није теже оштећена. Само током 2009. године одиграло се пет пријављених напада приликом којих је причињена мања материјална штета. Најтежи напад се одиграо 12. августа 2009. године, када је на објекат пуцано из ватреног оружја. У мају 2010. године, забиљежен је још један напад на Цркву и свештено лице, приликом којег није било повријеђених и није изазвана материјална штета. У периоду од 1996. до 2010. године објекат Богословије је деградиран усљед људског дјеловања и утицаја атмосфералија те је приступ унутрашњости објекта ризичан.

 Црква “Пренос мошти св. оца Николаја” у Рељеву припада типу једнобродних засвођених цркви са звоником, зиданих каменим блоковима и опеком, са полукружно завршеним светиштем на источној страни и хором на западној улазној страни.

По архитектонској концепцији, у сарајевској регији током аустроугарског периода грађена су два типа православних цркви: цркве централне основе (Црква Св. Саве – Блажуј и Црква Успења пресвете Богородице – Пале) и једнобродне засвођене цркве са звоником на западној страни (Црква Св. великомученика Георгија – Трново и Црква Св. Илије – Илијаш). Црква има правоуглу основу укупних димензија 15,85 м x 6,70 м. У осовини цркве, која је оријентисана у правцу запад–исток, налази се звоник. 

У приземном дијелу звоника, на западној страни, налази се главни улаз који чине двокрилна врата, а на јужној страни објекта налази се још један улаз истог облика. 

У средишњем дијелу светишта смјештен је камени олтар. На сјеверној страни се налази проскомидија – зидна ниша, а на јужној страни двокрилни дрвени ормар стандардне израде који има улогу ђаконикона. 

По стилским карактеристикама Црква посвећена празнику Преноса мошти св. оца Николаја је изведена у историцистичком стилу. У композицији фасада присутна је вертикална подјела контрафорима између којих се појављују декоративни елементи – фризови са слијепим аркадицама. Исти мотив, допуњен снажним вијенцем у централном дијелу, јавља се и на звонику. 

Вањска врата су дрвена, док је конструкција прозора метална. Под приземног дијела цркве је камени и покривен таписоном. Под галерије је састављен од камених плоча. Конструкција двоводног крова цркве је дрвена, а покров цријеп. Звоник и апсида су покривени лимом. 

Главни улаз је повезан са стубиштем у којем се налазе двокраке камене степенице. На стубиште се, кроз све етаже, надовезује ходник постављен у смјеру исток–запад којим су повезани простори из сва три крила (учионице, зборнице и друге помоћне просторије). Трећа етажа се разликује од осталих по томе што се учионице налазе само на јужној страни јужног крила, а у истом нивоу источног и западног крила се налази тавански простор који је служио као школско складиште.

У погледу материјализације зграде Богословије, вањски и унутрашњи носиви зидови дебљине 80 цм у нивоу приземља, су изведени на исти начин као и објекат цркве, од слаганог камена и опеке. Међуспратна конструкција је дрвена, као и подови учионица и холова на спратовима, док је под приземља изведен у вјештачком камену. Вањска и унутрашња столарија израђена је од дрвета. Конструкција крова је дрвена, а покров од цријепа.

Иконостас са иконама

Иконостас Цркве Преноса мошти Св. оца Николаја у Рељеву је једноставна зидана преграда коју красе двије пријестолне иконе, царске двери и осликане бочне двери. Сви елементи иконостаса су ин ситу. 

Иконостас, широк 6,70 м и висок 4,60 м, визуелно је подијељен у два нивоа. У доњем нивоу се налазе 3 лучно завршена отвора. Горњи ниво иконостаса је облика лука, обојен у бијело и није украшен иконама.

У централном отвору су смјештене дрвене, традиционално двокрилне, царске двери са једноставним геометријским украсом (кругови, квадрати, трокути…). Бочни отвори намијењени су јужним и сјеверним дверима на чијим површинама су иконе са приказима светачких ликова. 

На основу компаративне анализе с циљем иконографског одређења средишњег лика вертикалне композиције сјеверних двери, пружају се двије могућности: св. Сава, први српски архиепископ, или с обзиром да је црква посвећена св. оцу Николају, св. Никола. 

Светац је приказан како једном руком благосиља, а другом држи владичански штап. Једноставним призором доминира црвена боја свечеве раскошне одоре супротстављена простој, тамној позадини. На јужним дверима приказана је стојећа фигура младоликог св. Димитрија у чијој позадини је пејзаж са архитектуром живих боја.

Као и иконе са бочних двери и престоне су израђене у маниру неокласицизма техником уље на дрву. Оне су гипсом трајно причвршћене на зидану површину иконостасне преграде. Иконографија престоних икона је традиционална: са десне стране царских двери налази се икона Богородица са Христом, а с лијеве Христос. Ликови са обје престоне иконе приказани су како стоје одјевени у црвени хитон и плави химатион (односно мафорион). Богородица у наручју лијеве руке држи дијете Христа на чију је главицу благо наслонила лице што упућује на иконографски тип Богородице Њежне. С обзиром да Богородица у длану десне руке држи куглу, тзв. небески шар или мундус чији врх ручицама додирује малени Христос цјелокупан призор је могуће довести у везу са иконографским типом Христос Космократор. Кугла је тиркизно плаве боје украшена златним тракама са крстом на врху.

Лик Христа на пријестолној икони приказан је како мирно стоји и десном руком благосиља, а у лијевој држи златни штап. Сликар је илузију дубине постигао градацијом тонова смеђе боје од златножуте у врху до тамносмеђе у дну иконе.

Према стилским обиљежјима могуће је закључити да су иконе изведене крајем XИX. вијека. 

Плаштаница

Плаштаница, чије стилске карактеристике упућују на XИX. вијек, је израђена у духу неокласицизма техником уље на платну. Само платно, које је знатно оштећено (боја је испуцала или трајно изгубљена на цијелој сликаној површини), широко је 68 цм и високо 48 цм, а поруб од црвеног плиша са извезеним стилизованим крстовима широк је 37 цм. Композиција је водоравна, визуелно подијељена у два појаса са темом Полагање Христа у гроб што је, за плаштанице веома уобичајено. Првим доминира тијело мртвога Христа положено на бијелу тканину док су у другом појасу попрсја Јосипа, Марије, Јована Богослова, Марије Магдалене и Никодима. Богородица је благо нагнута над Христово мртво тијело док су остали актери призора статични.

Црквени намјештај

Од црквеног намјештаја у рељевској цркви се налази Христов гроб и клупе једноставне израде. С обзиром да су у погледу дизајна ови предмети изразито скромни сва њихова вриједност лежи искључиво у изворности.

Црква “Пренос мошти Св. оца Николаја” у Рељеву, након реконструктивних радова из 2005. године, се налази у добром конструктивном стању и редовно се одржава. Површина пода вјерског објекта је незнатно деформисана, највјероватније усљед слијегања тла. На кружном прозору на јужној фасади видљиво је оштећење проузроковано пуцњем из ватреног оружја из 2009. године.

Богословија у Рељеву данас представља потпуно девастиран објекат. Кретање у унутрашњости објекта је могуће на мјестима гдје није дошло до колапса дрвене међуспратне конструкције. Приступ свим етажама је могућ, с обзиром на то да су камене степенице неоштећене. Инсталације објекта, инвентар, највећи дио стубишне ограде, као и друга опрема су однесени. Са сјеверне стране отворен је неовлаштени улаз у објекат, тако да се девастација наставља. Вањска столарија је оштећена, а фасаде у лошем стању, те је могуће видјети конструкцију од камена и опеке. Покров је оштећен, тако да у унутрашњост објекта продире атмосферска влага.

Садашње стање иконостаса са иконама

Знатна оштећења уочљива су на плаштаници док је иконостас са иконама у изузетно добром стању. На престоној икони са приказом Христа како благосиља у предјелу испод његове десне руке, примјетан је мањи губитак боје.

Катера/old.kons.gov.ba