РИЈЕТКА СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЛИТУРГИЈСКО-ЉЕТОПИСНА КЊИГА У ЗЕМАЉСКОМ МУЗЕЈУ БИХ

1575

У сврху меморијализације и културе памћења, изузетно значајних чинилаца када је ријеч о заштити  културно-историјског насљеђа, Град Источно Сарајево започео je, токoм прошле године, низ активности с циљем очувања и промоције историје средњовјековног периода. Препознајући приоритет систематизације и каталошког прегледа средњовјековних рукописа, у  оквиру свог истраживачког рада, медиевиста и докторант, упосленица Градске управе Источно Сарајево, Свјетлана Самарџија, бавећи се средњовјековном црквеном историјом, наишла је на врло важну Литургијску књигу са Љетописом, познату као Сарандапорски љетопис.

ЛИТУРГИЈСКО-ЉЕТОПИСНА КЊИГА СТАРА СЕДАМ ВИЈЕКОВА

Ријеч је о Литургији – Љетопису старом седам вијекова, који се од средине 19. вијека налази у Земаљском музеју БиХ.

„О постојању књиге упознати смо посредством блаженопочившег митрополита Црногорско-приморског Амфилохија, који је и сам био велики љубитељ историје и ком је култура памћења била врло важна“, истиче Свјетлана Самарџија, додавши да је Љетопис у Земаљском музеју заведен као „Литургија“, а да је познатији као Сарандапорски љетопис.

Настао је у мјесту Крива Паланка у манастиру Јоакима Осоговског – Сарандапорски манастир, у данашњој Сјеверној Македонији. На крају рукописа исписан је Љетопис који датира у 16. вијек, написан старословенским писмом, док је Литургија писана на црквенословенском језику.

О Литургији се врло мало зна и истина о томе како je доспјела у Сарајево још остаје непознаница. Кратка хроника из 16. вијека, која се налази у досијеу Земаљског музеја БиХ у Сарајеву писана је, како потврђује Самарџија, „великом неправилном половином“. Посљедњи лист има процјеп у средини, али може да се прочита и разумије, те се закључује да хронолошка обавјештења сежу до 1512. године, а у текст су уметнуте три хроничке биљешке које садрже податке о историји манастира Сарандапор.

Према Свјетланиним ријечима, Литургија исписана читким црквенословенским и Љетопис написан старословенским језиком, обложени су дрвеним корицама кожног увеза, што потврђује запажања Ћира Трухелке који објашњава да је крај рукописа нечитко исписан. 

ПОДАЦИ ЉУБОМИРА СТОЈАНОВИЋА И РУКОПИСНА ХРОНИКА ЋИРА ТРУХЕЛКЕ

Српски историчар Љубомир Стојановић скупљао је, за живота, податке о драгоцјеним старим српским рукописима и у свом дјелу „Стари српски родослови и љетописи“ 1927. године споменуо и Сарандапорски љетопис. Каснији су преноси Сарандапорског љетописа, како историчари тврде, остали без закључка његовог првог издавача Ћира Трухелке, коју је он назвао „Рукописна хроника из почетка 16. вијека“. „Можда можемо из тога, што у хроници, која иначе само најважнија хисторичка факта набраја, у два случаја спомиње и једно неважно мјесто наслутити да је писац баш ондје живио. То је мјесто манастир Сарандапор“, записује Ћиро Трухелка.

У својој „Рукописној хроници из почетка 16. вијека“, Трухелка биљежи да је Литургија писана на хартији лијепим писмом. „Наш земаљски музеј посједује стари рукопис, тзв. Литургију, а на крају исте књиге привезана су два поглавља“, наводи се у рукопису, а Трухелка записује да писца кроз текст нигдје није могао да препозна и да је књигу даровао скопљански митрополит Теофан Герасиму, игуману увачког манастира, 1690. године.

„У нашој хроници, која је осим задње стране, на којој је одерано пола листа, тако, да се само прва четвртина од завршних 20 редака сачувала, описују се догађаји до 1510. године, дакле она је у то доба или годину, двије ли кашње написана“, забиљежио је Трухелка, објаснивши да се у хроници у којој су садржане најважније „хисторичке факте“, у два случаја спомиње манастир Сарандапор, те да се, како је навео, може наслутити да је писац ту живио.

„То је мјесто манастир Сарандапор, који је у години 1463. цар Мехмед обиђе, и у ком је год 1489. умро игуман Арсеније“, наводи Трухелка.

НАРОДНО ПРЕДАЊЕ

У народним предањима спомиње се да су мошти Светог Јоакима Осоговског „запањиле“ велику османску војску, када су војска и велики везир у једном од похода отуђили Свете мошти из манастира и том приликом  занијемили. Како је записано у предањима, Султан у Цариграду, након што га велики везир обавијести о догађају, заштити манастир својом царском инсигнијом, која се још увијек налази изнад врата манастира, док се на Аја Софији налази иста таква инсигнија.

О манастиру Сарандапору писано је у Шафариковим српским љетописима и наведено да је био посвећен „светому отцу Јоакиму“, а да је један дио сазидао краљ Милутин.

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА УПОЗНАТА СА ЉЕТОПИСОМ

Милена Мартиновић, конзерватор савјетник у цетињском Народном музеју и врстан познавалац Цетињског љетописа, објашњава да је и бугарска научна јавност упозната са старим рукописом и да га помињу у више књига и текстова. Мартиновић, у оквиру Међународног научног скупа о Црнојевићима и везирима Бушатлијама, организованог 2017. године под покровитељством Митрополије Црногорско-приморске, спомиње Сарандапорски љетопис, те истиче значај његове дигитализације за разумијевање посебне групе Стојановићевих љетописа у које спадају кијевски и цетињски љетописи. Интересантна одлика по којој се, како додаје Мартиновић, хроника разликује од данас познатих дјела истог жанра, јесу додате приповијетке о преобраћању Бугара и Руса.

ГРАД ИСТОЧНО САРАЈЕВО СПРЕМАН ДА ПОМОГНЕ ПРОЦЕС КОНЗЕРВАЦИЈЕ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ ЉЕТОПИСА

Град Источно Сарајево, свјестан значаја овог важног историјског дјела, како за лингвисте и за историјску науку, тако и за очување културно-историјског насљеђа наше земље, спреман је да помогне процес дигитализације и конзервације Сарандапорског љетописа.

Град Источно Сарајево упознат је са радом Библиотеке Земаљског музеја у Сарајеву, пожртвованости  конзерватора и библиотекара који предано раде на очувању историјске грађе и историјских извора, те се надамо да ћемо наићи на разумијевање надлежних и овај важан документ заједно сачувати од заборава.

/Град Источно Сарајево/