САСТАНАК У ГРАДСКОЈ УПРАВИ: СРБИМА У ФБиХ ПОМОЋИ У ЗАШТИТИ ИМОВИНСКИХ ПРАВА

128

Помоћ у заштити имовинских права у Федерацији БиХ /ФБиХ/ затражило је 3.800 Срба којима је у процесу хармонизације земљишнокњижних листова у ФБиХ нестала непокретна имовина, рекао је данас замјеник координатора за рад канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ Ђорђе Радановић.

„Негдје између катастра до грунтовнице нестају парцеле. Геодетска управа има шест канцеларија које примају захтјеве странака и поступају тако што зову судове и катастре у ФБиХ. На тај начин желимо да заштитимо сваку парцелу у ФБиХ“, рекао је Радановић новинарима.

Он је након састанка на ком су разматрани резултати рада канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ, који је организовала Републичка управа за геодетске и имовинскоправне послове /РУГИПП/, истакао да желе да Србима, који су власници парцела у ФБиХ, укажу да имају проблем.

„Желимо да дођемо до свих 400.000 Срба и укажемо да имају проблем ако мисле да је њихова парцела уписана у неку евиденцију, катастар и да је њихово име тамо. То име зачас може да нестане. Имамо ситуацију да су људи нестајали са евиденција када се изложи катастарска општина и да се тражи у историјату и на суду како би се тај човјек поново уписао као власник“, појаснио је Радановић.

Он је истакао да је то неприхватљива пракса и да РУГИПП потроши два милиона КМ шаљући позиве људима, између осталог, Бошњацима у Норвешку и другим дијеловима свијета да нико не буде оштећен.

„Немате нити један захтјев Бошњака да каже да му је РУГИПП одузео њиву, шуму или неку непокретност, а имате 3.800 Срба у ФБиХ који су имали проблем јер им је имовина нестала одједном у поступку хармонизације који је крајње спекулативан“, оцијенио је Радановић.

Он је појаснио да је то поступак у којем приватне фирме врше хармонизацију и направе нову земљишну књигу, коју доставе суду који објави јавни позив у службеном гласнику с роком од 60 дана.

„Након тих 60 дана морате да тужите тај исти суд који је успоставио нови земљишнокњижни уложак да би вратио ваш упис. Према подацима пописа из 1991. године, 32 одсто садашње ФБиХ је била већински српска територија јер су Срби живјели у руралним подручјима“, навео је Радановић.

Директор РУГИПП-а Босиљка Предраговић подсјетила да је проблем настао са хармонизацијом земљишнокњижних листова у ФБиХ, док се у Српској одвија процес успостављања нове јавне евиденције о непокретности и правима на њима.

„За разлику од нас, који шаљемо личне позиве сваком уписаном власнику и посједнику како би могао да заштити своја права и буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, а већ до сада је изложено око 550.000 парцела и није била нити једна једина жалба за седам година да смо незаконито одузели неком уписаном власнику његову имовину и преписали неком другом, у ФБиХ се не позивају личним путем“, указала је Предраговићева.

Она је подсјетила да је упућена апелација Уставном суду БиХ, који је оставио на снази Закон о земљишним књигама, према којем се врши хармонизација.

„Свједоци смо да се не упућују лични позиви грађанима који су уписани као власници, већ неком објавом по броју парцеле у службеним гласилима. Мислим да нико од грађана не зна свој број парцеле и на тај начин располажу са нечијом имовином и успостављају нове листе са неким другим власницима“, рекла је Предраговићева.

Она је оцијенила да је циљ медијских притисака из ФБиХ да се расправља о Закону о премјеру и катастру Републике Српске, те да се у други план ставе активности у ФБиХ.

„Врло је битно да наставимо спровођење активности сходно Акционом плану од почетка године, спуштањем тих активности на све и једну јединицу локалне самоуправе јер шест канцеларија за правну помоћ није довољно зато што нису сви грађани у могућности да дођу у та мјеста како би заштитили своју имовину у ФБиХ“, рекла је Предраговићева.

Предсједник Савеза општина и градова Републике Српске Љубиша Ћосић изразио је задовољство да је био домаћин састанка о заштити имовинских права избјеглих и расељеник лица из ФБиХ и резултатима рада канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ, којем су присуствовли Марко Ракић из Амбасаде Србије у Сарајеву, те и члан Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника у Народној скупштини Републике Српске Наташа Трифковић.

„Према подацима из пописа становништва било је 541.000 Срба, а тренутно имамо податке да се њих око 400.000 у овом моменту бави различитим питањима која се односе на заштиту њихових права у ФБиХ, између осталог, и питањима имовине“, рекао је Ћосић.

Он је напоменуо да је током данашњег састанка договорено да се у наредна два мјесеца појачају активности на нивоу локалних јединица самоуправе које представљају везу између Одбора за заштиту права Срба и канцеларија за стручну правну помоћ избјеглим и расељеним лицима из ФБиХ које имају сједиште у шест локалних заједница.

„Циљ нам је да у све и једној локалној заједници направимо повезивање између РУГИПП-а, локалне самоуправе, канцеларија за пружање правне помоћи и овог Одбора како бисмо помогли људима. Након тога, у току љета, у зависности од епидемиолошких услова, покушаћемо да организујемо конференцију о овој теми како бисмо анимирали различите учеснике“, рекао је Ћосић.

Он је истакао да му се чини да власти ФБиХ путем различитих механизама, дјеловањем различитих институција власти, првенствено судова кроз различите поступке и позиве на различиту судску праксу доприносе да велики дио имовине Срба сумњивим радњама дође у позицију да припадне другим лицима, а не оним људима којима је припадао прије 1992. године, прије ратних дешавања.

/Срна/