СМИСАО ПОСТА ЈЕ ДА СЕ ВРАТИМО БОГУ, ПРОНАЂЕМО МИР И ЉУБАВ У СРЦУ

411

На самом смо почетку шестонедјељног Божићног поста, којим се вјерници Српске и Руске православне цркве, Јерусалимске патријаршије и Свете Горе, припремају за Празник рођења Исуса Христа. О посту, Светом Причешћу, као и о самој припреми за Празник, славама и посној трпези, разговарали смо са протојерејем-ставрофором др Владимиром Ступаром, парохом у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву и прoфесором на Православном богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Смисао поста, како објашњава отац Ступар, јесте да се човјек врати Богу, те да свој живот утемељи на непролазној слави Божијој, а не на пролазним вриједностима овога свијета. „Чињеница да нас Бог воли и да је дошао у овај свијет да нас ослободи од пропадљивости и уведе у пуноћу живота, у свијести вјерника чини да пост дочекују са радошћу као период који претходи Христовом рођењу“, наводи протојереј Ступар.

Смисао славе је у Божијем благослову, а не у хедонистичком задовољавању тјелесних страсти

С обзиром на то да нас чека и период слава, а некада смо и сами свједоци мрсним славским трпезама, у периоду када не би требало да буде тако, отац Владимир казује да су мрсне славе у току поста, ипак, ријеткост. Парохијани, захваљујући савјетима својих свештеника, мијењају лоше обичаје правим начином прослављања Крсне славе, тако да у вријеме поста припремају посну трпезу.

Отац Ступар истиче да је смисао славе у благослову Божијем који добијамо славећи Бога и Светитеље, а који нас прати кроз наш живот, те да смисао није у хедонистичком задовољавању тјелесних страсти које се најбоље огледају у пијанству и стомакоугађању.

„Можемо рећи да у мјери труда и рада свештенослужитеља као и њихове бриге за повјерене људе од Бога и Цркве, све већи број људи пости постове онако како је то угодно Богу и како Црквени канони одређују још од апостолских времена“, каже отац Ступар и додаје да задатак Цркве није да смањује „проценте“, нити да уводи у постпуности да сви људи посте, јер, циљ хришћанског живота није пост, већ да људе позове да кроз очишћење од гријеха и страсти „окусе сладост живота у Христу који је коначни циљ нашег живота“.

Како би пост постао благослов за човјека, требало би да се удружи са молитвом, покајањем и исповијешћу

На питање који је најбољи начин саме припреме за пост, отац Ступар наводи да је припрема за пост у томе да човјек који жели да пости, сву своју наду положи на силу Божију и да се не узда у своје тјелесне и душевне силе.

Како каже,  довољна је воља да се пости и вјера да ће Бог дати човјеку снагу да пост који пости буде на корист душе и тијела, на благодатно посвећење и очишћење од страсти, заједно са исповијешћу, без које, како истиче, пост остаје непотпун.

„Како би пост постао благослов за човјека, требало би да се удружи са молитвом, покајањем и исповијешћу“, наводи протојереј Ступар, те додаје да неописив мир и радост тада испуњавају срце човјека и пост доноси духовни плод који је укус и мирис Царства Божијег.

Отац Владимир објашњава да онај човјек који није окусио ове духовне плодове, никада неће постити, јер не зна за ову димензију поста, а за таквог човјека пост је, како каже, потпуно бесмислен, непотребан и штетан.

Причешће је један од показатеља колико волимо Христа

Када је ријеч о Причешћу, протојереј Ступар објашњава да се Причешће не би смјело сводити само на пост, јер је то само један од показатеља колико волимо Христа и колико смо спремни да испунимо његове заповијести.

„Потребно је да се човјек сусретне са Христом унутар свога срца, да кроз покајање и исповјест у Цркви, пост и молитву, измирење са Богом и ближњима, стекне смјелост пред Христом, да би се могао сјединити и осветити пречистим Тијелом и Крвљу Христовом“, истиче Ступар и додаје да се на тај начин освећујемо и просвећујемо нествореним божанским енергијама и постајемо богови по благодати.

Вјерници често имају нејасноће у вези са држањем поста у случајевима немоћи и болести, а отац Владо објашњава да када смо немоћни и болесни, ништа не би требало да радимо на своју руку или да радимо оно што се нама чини исправно.

Наводи да је послушање  веће од поста и молитве и због тога треба да се посавјетујемо са својим свештеником, а он ће да нас упути како да поступимо.

Прије приступања Светом Причешћу, казује отац Владо, требало би да се измиримо са ближњима и да свим људима од срца опростимо оно што су нама нажао учинили, а ако немамо снаге да то учинимо, онда би требало да се смиримо путем поста и молитве, те да, пред својом савјешћу и пред Јеванђељем Христовим, обећамо да ћемо од сада ићи путем истине и правде Божије.

Света тајна исповијести је неопходна да бисмо приступили Светом Причешћу

На питање да ли је исповијест неопходна, или, ипак, није услов за Свето Причешће, он објашњава да је Света тајна покајања и исповијести неопходна да бисмо приступили Светом Причешћу.

Ступар истиче да се могуће исповиједити у било које вријеме када се договоримо са свештеником, послије вечерње или јутарње службе, или када можемо да дођемо на исповијест, у зависности од наших обавеза, али да не бисмо смјели да се навикавамо да се причешћујемо без исповијести.

Неријетко смо свједоци да се у нашем народу јављају сујевјерја, а отац Владо каже да је важно да своју вјеру, коју смо примили од својих светих предака, волимо, чувамо, његујемо и у свој њеној пуноћи исповједамо, прије свега, својим животом и љубављу према Богу и ближњима.

Храмови су испуњени великим бројем вјерника, како недјељом, тако и празницима, а свештеник истиче да треба да будемо свјесни да број људи који долази у Цркву није гаранција да ће ти људи који су у храму бити по неком аутоматизму спасени.

Како тврди,  потребно је огромно стрпљење, љубав и брига да се људи уведу на прави начин у живот у Христу.

„Свештеници треба да имају свијест да људи који су им од Бога послани и повјерени на духовно старање, да су они залог спасења и вјечнога живота свештеника, ако тако схватамо своју свештеничку службу, онда ћемо је вршити са страхом и нећемо гледати на број присутних, већ на број вјерника који истински живе на црквен начин и светим животом“, наводи отац Владимир.

Често имамо прилику да чујемо да куповина поклона ближњима и пријатељима током празничних дана представља „западну комерцијализацију празника“, а отац Владо сликовито објашњава да, ако цијели свијет посматрамо као поклон и дар савршене љубави Божије, онда у том случају нећемо осуђивати оне који су дарежљиви и који имају добро срце.

Да бисмо вољели друге и чинили добро, потребно је да имамо љубави у себи

„Дужни смо да чинимо добро и да дарујемо једни друге оним што имамо, било ријечју, било даром, било добротом или добрoм које смо од Бога добили на дар“, тврди отац Ступар.

Врло угодан разговор са протојерејем Ступаром завршавамо уз лијепу поруку да искористимо сваки дан који нам је од Бога дарован да бисмо задобили вјечни живот, а то ћемо најлакше учинити ако будемо имали милостиво срце.

Појашњава да, ако будемо имали љубави Божије у себи, моћи ћемо том љубављу вољети и друге, те су нам због тога неопходни пост, молитва и Свете тајне Цркве, да бисмо се освештали, срцем чистим Бога славили и људе божанском љубављу частили.

„Та част ће нас учинити часним и пред Богом и пред људима“, истиче отац Владо и закључује разговор уз најрадоснији хришћански поздрав – Мир Божији, Христос се роди!  

/Град Источно Сарајево/