ЦРКВА УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ СВЈЕДОК ИСТОРИЈЕ И ПРЕТЕЧА РАЗВОЈА ПАЛА

192

Црква Успења пресвете Богородице на Палама подигнута је 1909. године, а пројектант цркве био је млади сликар Лазар Дрљача, чији је ово једини изведени архитектонски пројекат.

Иницијатива и највећа заслуга за изградњу цркве припада првом паљанском свештенику Ђорђу Грабежу и тадашњем црквеношколском одбору. Свештеник Ђорђе био је отац Трифка Грабежа, члана Младе Босне и једног од учесника атентата на престолонасљедника Фердинанда 1914. године.

Паљанска парохија је била у заједници са мокрањском парохијом до 1890. године. Те године основана је парохија са сједиштем у Палама. У састав паљанске парохије ушла су села од Козије Ћуприје, Булога, Љубогоште, Требевића, Раковца, Ћемановића, до испод Романије села Боговића. На подручју парохије у то вријеме није постојала црква.

Припреме за изградњу почеле су још 1904. године када се почео набављати грађевински материјал и прикупљати добровољни новчани прилози.

Црквеношколска општина паљанска 1905. године расписала је конкурс  за израду пројекта за изградњу цркве у Палама, гдје је изабран рад Лазара Дрљаче.

Освећење је обавио митрополит Евгеније Летица. Освећење темеља цркве обављено је на Петровдан 12.јула 1908. године, а чин освећења извршио је прота Васо Поповић. На освећењу темеља било је присутно више од 1000 људи. Два и по мјесеца након овог чина дошло је до анексије БиХ, па је градња храма настављена у тешким условима.

Храм је био саграђен већ 30. августа 1909. године и посвећен је Успењу пресвете Богородице – Великој Госпојини, коју Пале прослављају као општинску славу.

Остало је записано да су тог дана хиљаде вјерника – младо и старо, мушко и женско, сељаци и господа, дојахале на коњима, допутовале возом или пјешке из Горажда, Трнова, Фоче, Сарајева, Високог, Зенице, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда, тако да се цркви током свечаног чина освећења тешко могло прићи.

На почетку Првог свјетског рата 1914. године, аустроугарски војници су скинули звоно са храма и отпремили га у топионицу, што је било уобичајено у то вријеме. Паљанска црква је на почетку рата била мјесто гдје су се затварали царски коњи. 

У Другом свјетском рату, пуне четири године, пламтјела је ватра унутар храма, с времена на вријеме, међу коњима, свецима и фрескама.

Дијелови олтара, свете књиге, књиге рођених и умрлих, љетописи, повеље, крстионице, све од чега је могла да се потпали ватра, изгорјело је. Скрнавећи храм, усташе су окретале ликове светаца према зиду, да свети не виде њихове злочине.

Након завршетка Другог свјетског рата, Паљани су обновили свој храм.

Слава цркве је празник Успење пресвете Богородице 28. августа, а саборни дани Велика Госпојина 28. августа, Петровдан 12. јула, Усјековање главе светог Јована Крститеља 11. септембра.

Црква је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине, а национални споменик сачињавају: црква, покретна имовина; иконостас са иконама и Споменик жртвама из Првог свјетског рата.

Фото: Туристичка организација Града Источно Сарајево