Посао ватрогасца захтијева посвећеност, одговорност, дозу храбрости и хуманости, а осим непријатних и понекад потресних ситуација са којима се суочите на терену, може да донесе непроцјењиво задовољство и срећу када успијете да помогнете некоме или да, чак, спасите нечији живот. Овако свој посао описују припадници Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице Источног Сарајева Горан Божић и Јово Шарац.
Љубав према овој професији наслиједили су од својих очева, казују они и додају да су још као дјечаци знали да ће се бавити послом ватрогасца.
Сматрају да је комуникација са грађанима веома важна, због чега често поразговарају са суграђанима, а малишанима који их посјете настоје да на занимљив начин приближе посао ватрогасца, радо им испуне жељу и дозволе да уђу у ватрогасно возило.
Горан Божић је командир Ватрогасног одјељења Пале и тренутно је најстарији припадник паљанског одјељења. Сјећа се времена када је ова јединица основана.
„Од завршетка рата па до 2001. године постојала је Паљанска чета, али и Ватрогасна бригада у Лукавици која је премјештена са Грбавице. Данашња јединица, са старјешином и командирима одјељења, основана је 2001. године, као Ватрогасна бригада града Српско Сарајево. Годину дана касније, овој јединици, осим Пала и Лукавице, прикључује се и Соколац“, присјећа се Божић.
Божић каже да је данас, у односу на тај период, разлика неупоредива када је ријеч о техничкој опремљености, људству, али и теоријској и практичној обуци ватрогасаца.
„Нашу ватрогасну јединицу карактерише одлична опремљеност, нарочито у посљедњих 10 до 12 година, када је набављено много специјализованих возила, камиона, возила која се користе за специфичне терене, као и модерне опреме“, наводи Горан.
Каже да је значајно да прате свјетске трендове, када је ријеч не само о опреми, него и о тактикама спасавања и осталим ватрогасним методама, али и обуци младих ватрогасаца.
„Недавно смо обезбиједили и термо камере, које нам умногоме олакшавају гашење пожара у затвореном простору, гдје због велике количине дима видљивост може да буде смањена. Сада, захваљујући тим камерама, можемо одмах да лоцирамо жариште пожара и да много брже и успјешније дјелујемо“, каже Божић.
Да посао ватрогасца захтијева константну приправност, потврђује и командир, додајући да су пожари на различите начине активни скоро током цијеле године.
„Током цијеле године активно дјелујемо. У зимском периоду углавном је повећана потрошња енергената, дрвеног огрјева, пелета, електричне енергије и управо тада, због неисправних инсталација, долази до пожара у објектима, односно у затвореном простору. У прољеће су, пак, најактивнији пожари на отвореном простору, када људи пале ватру на имањима“, појашњава Божић.
Божић сматра да постојеће казнене одредбе не утичу знатно на смањење броја пожара изазваних људским фактором, те да би казне требало пооштрити.
Командир Ватрогасно-спасилачке смјене Јово Шарац, запослен је већ осам година у ТВСЈ, а још од првог разреда основне школе знао је чиме жели да се бави у животу.
„Ово је хуман и занимљив посао који брзо заволите. Иако буде и тешких ситуација које видимо на терену, велико ми задовољство причињава када помогнем некоме“, каже Шарац и додаје да упечатљиви тренуци заувијек остају у сјећању и не блиједе.
„Саобраћајни удеси, велики пожари, моменти су који су, нажалост, упечатљиви и немогуће их је заборавити“, каже Шарац и додаје да постоје и друге, симпатичне ситуације, као што су необични захтјеви суграђана за скидање кућних љубимаца са дрвећа.
Шарац наводи да ватрогасци из Источног Сарајева присуствују великом броју теоријско-практичних обука, те да су путовали и на специјалне едукације у Русију и Словенију.
За ово хумано занимање, које захтијева много прилагођавања, константну теоријско-практичну обуку и психо-физичку спрему, жене, из неког разлога не показују интересовање, иако, објашњава Шарац, за то не постоји препрека, већ је ријеч о нашем менталитетету у којем је посао ватрогасца намијењен мушкарцима.
/Град Источно Сарајево/
