У Источном Сарајеву данас су представљена идејна рјешења за пет спомен-обиљежја и музеј у част страдалим Србима током 20. вијека, који ће бити постављени на том подручју.
Идејна рјешења представили су градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и начелници општина Источно Ново Сарајево и Пале Јован Катић и Бошко Југовић, а споменици и институција културе сјећања биће постављени на подручју ових локалних заједница.
Ћосић је навео да је, према оквирној процјени, за пет спомен-обиљежја и једну институцију културе сјећања потребно пет до пет и по милиона КМ, мимо пројектовања за извођење радова, да би били завршени најкасније до краја 2024. године.
„За заставу на Требевићу би било потребно 500.000 до 800.000 КМ, коригована Капија Града би била око милион КМ, спомен-обиљежје у Парку Сунце до милион КМ, те 2,5 милиона за изградњу музеја и споменика у Палама. Из буџета града ће идуће године сигурно бити исфинансирано спомен-обиљежје жртвама НАТО бомбардовања. Рачунамо и на подршку Владе Републике Српске“, рекао је Ћосић.
Према његовим ријечима, било је говора да спомен-обиљежје заузима дио Спомен-парка „Враца“ од чега се одустало јер је тај парк подручје заштићеног националног споменика, ту је и међуентитетска линија, а културом сјећања не жели се нико увриједити.
Ћосић је навео да је договорено да у Источном Новом Сарајеву буде спомен-обиљежје страдалим цивилима у 20. вијеку, односно страдалим цивилима за вријеме Првог и Другог свјетског рата и одбрамбено-отаџбинског рата, да је идејно рјешење завршено, а споменик ће бити у Парку „Сунце“.
„Као централна ће бити постављена статуа анђела висине шест до осам метара, а са стране степенице којима се у небо уздижу Срби. Ту су и три зидане макете Старе цркве на Башчаршији, Саборног храма и Преображењске црква које говоре о континуитету трајања Срба у Сарајеву кроз вијекове“, рекао је градоначелник.
Ћосић је навео да ће иза зграде будуће Музичке академије и Ректората бити амфитеатар који ће бити испод самог споменика, док ће код објекта Дома здравља бити постављена фонтана „Суза српских мајки“.
„Радиће се и лед дисплеј, биће на самом спомен-обиљежју, а приказиваће мјеста, вријеме и имена страдалих. У овај дио укључујемо стручне људе и борачке организације. Завршен је идејни пројекат и идемо у главно пројектовање до краја јануара и уз помоћ Владе Републике Српске крећемо извођење радова током идуће године“, рекао је Ћосић.
Кад је ријеч о другом споменику, „Капија Града“, за који је претходна Градска управа израдила идејно рјешење, Ћосић је навео да је ријеч о прилично импозантном пројекту, симболичкој поруци која говори о изласку Срба из Сарајева у Источно Сарајево.
Када је у питању треће спомен-обиљежје, Ћосић је навео да се још ради на идејном рјешењу постављања огромне заставе Републике Српске висине 40 метара на врху Требевића која ће бити локацијски код торња.
Говорећи о општини Пале, започет је рад на изградњи Музеја одрбамбено-отаџбинског рата, као институцији културе сјећања.
„У инвестиционом циклусу Владе Републике Српске тражићемо мјесто да се овај музеј заврши у идућој години. Ангажовали смо људе и ради се пројекат споменика жртвама НАТО бомбардовања, који ће бити испред музеја и чиниће један комплекс. Главни идејни пројекат ће бити завршени до краја јанура и бити презентовани“, рекао је Ћосић.
На локалитету Голи Коран предвиђено је постављање споменика радног назива „Ода Републици Српској“, који је сличног каратера као и споменик који ће бити на локалитету Парк „Сунца“.
Начелник општине Источно Ново Сарајево Катић изјавио је да спомен-обиљежје у парку неће угрозити ниједно дрво већ ће тај локалитет додатно уљепшати.
„Као општинска управа покушаћемо уклопити још пјешачких стаза како би додатно обагатили сам садржај. Ова спомен-обиљежја су потребна Источном Новом Сарајеву јер је наша морална обавеза према жртвама како протеклог одбрамбено-отаџбинског, тако и Првог и Другог свјетског рата, да се сјећање на страдале налази на једном спомен-обиљежју“, навео је Катић.
Начелник општине Пале Југовић истиче да је идућа година значајна, јер је 30 година од стварања Републике Српске, а ова општина је имала посебну улогу због институција које су ту тада биле смјештене и доносиле важне одлуке у процесу стварања Српске.
„Сретан сам што смо направили јединствену одлуку да се у Палама подигну два спомен-обиљежја и Музеј одбрамбено-отаџбиснког рата за који је у току ове године уложено пола милиона КМ. То је најбољи начин да његујемо културу сјећања, већ су прошле три деценије од стварања Републике Српске, а генерације које долазе треба да знају на који начни су је њихови преци стварали и бранили“, додао је Југовић.
/Срна/
Фото: РТВИС
