Наш суграђанин, Драган Батинић из Сокоца, власник Пчеларског центра „Батинић“, послом се бави пуне три деценије. Све је почело крајем 1991. године, када је отац његове супруге поклонио Драгану 10 кошница, посао је почео да се постепено шири, а љубав према пчеларству и љекобиљу, развила се у, сада већ, надалеко чувени бренд.
„Почели смо помало да производимо прополис капи, поленове мјешавине, у почетку за властите потребе, давали смо то комшијама и пријатељима којима је требало, а временом су људи почели све више да траже наше производе“, присјећа се Драган и додаје да су, пратећи захтјеве купаца, почели да се баве и производњом различитих крема, мелема и средстава за његу коже и косе.
Овај познати пчелар каже да његова породица вуче коријене из Херцеговине, те да је увијек волио биље и цвијеће, док је у породици његове супруге пчеларство традиција.
„Супруга је дипломирани инжењер технологије, па се све некако поклопило и кренули смо са послом. Регистровали смо дјелатност, па се сада сви породично бавимо тиме. Имамо заиста велико искуство у производњи препарата од меда и љековитог биља и стекли смо за ових 30-ак година велико повјерење купаца“, каже овај произвођач.
Батинић је, како се посао ширио, схватио да то није само хоби и слободна активност, него врло озбиљна дјелатност којој треба да се у потпуности посвети, па је напустио и фирму у којој је до тада радио.
Почео је да се додатно образује, чита стручну литературу, учествује на сајмовима, предавањима, конгресима и семинарима из ове области.
„Сада имамо пчелињак у Кнежини са око 120 кошница и врло озбиљно се бавимо овим послом. Морам да нагласим да је ова година била изузетно родна и да овакав унос није запамћен у задњих 30 година“, каже Батинић.
Редован је гост бројних сајмова у региону на којима излаже своје производе. Штанд Пчеларског центра „Батинић“ увијек је један од најпосјећенијих, а то је, каже Драган, добар начин да директно допре до својих купаца.
Батинићи имају два продајна објекта у Источном Сарајеву, на Сокоцу и на Добрињи, а снабдијевају и продавнице у Бањој Луци и Приједору. Најтраженији производ је Ромамед2, који помаже у јачању имунитета.
„Од почетка пандемије, купци највише траже Ромамед2 сируп, који помаже код јачања имунитета, као и Прополис3 са љековитим биљем и прополис капи, али и капи за нос и синусе“, истиче Батинић и додаје да је најважније на вријеме ојачати имунолошки систем организма.
„Увијек наглашавам да је на првом мјесту званична медицина, када већ постоје одређени здравствени проблеми, али, поштујући препоруке струке, уз лијекове које препише љекар, пожељно је користити и пчелиње производе са љековитим биљем, цијеђене природне сокове и, по могућности, јести органску храну. Посебно је важно ојачати имунитет код дјеце “, савјетује овај пчелар.
Батинић каже да се домаћи, природни, мед може разликовати од индустријског, првенствено, на основу анализе, али да се и врло једноставно може извести тест који нам може указати на то да ли је мед који смо купили природни или је обрађен индустријском производњом.
„Када забодете кашику у теглу са медом, домаћи, природни мед ће тећи низ кашику као танка, непрекидна нит, неће капати кап по кап. Осим тога, природно стање меда је и кристализација. Код природног меда, кристализација ће бити уједначена у цијелој тегли, неће се одвајати дио по дио, да, на примјер, до пола тегле буде течна, а од пола тегле кристализована смјеса“, појашњава Батинић.
Батинић нам открива и своју тајну за превентивну заштиту организма. Наравно, уз помоћ пчелињих производа.
„Ујутро када устанем, пијем чај заслађен медом, додам томе 10 капи прополиса и кашичицу полена. Полен је извор живота, садржи комплекс Б витамина. Без овог напитка не почињем дан“, прича Батинић.
На питање да ли је тачно да мед искључиво треба да једемо дрвеном кашиком, Батинић каже да то није никакво правило.
„Није тачно да мед не смијемо јести металним кашикама. Металном кашиком не треба узимати матичну млијеч, због процеса оксидације, њу треба размутити у води дрвеном или пластичном кашиком, али, кад је ријеч о меду, никада нисам чуо, ни од једног стручњака који се деценијама бави овим послом, да мед не ваља узимати металном кашиком“, наглашава Батинић.
Драган Батинић на крају поручује да будемо упорни, стрпљиви и истрајни у послу којим се бавимо, те да не одустајемо од својих идеја и снова.
Морамо, каже, бити свјесни тога да је за сваки успјех потребно вријеме, можда и године рада и труда, јер повјерење људи није лако стећи, а још теже га је одржати.
