Дара Секулић, као најзначајнији представник српског послератног модернизма у пјесништву, носи обиљежја своје пјесничке генерације и намеће се као аутентични женски глас у тој епохи, изјавио је синоћ у Источном Сарајеву доцент на Филозофском факултету Универзитета у Косовској Митровици Александар Костадиновић.
Костадиновић је новинарима уочи званичног почетка дводневне манифестације „Поетски дани Даре Секулић 2022“, у организацији Културног центра, Матичне библиотеке и „Форум театра“, рекао да је Секулићева била аутентични лирски пјесник.
„Оно што је разликовало њен пјеснички исказ у односу на њене генерацијске другове, је ратна траума која представља неуралгичну тачку њене поетике. Стицајем животних околности и дешавања успоставило се да та ратна траума и тај усуд бездомља јесте лајт мотив њене поетике“, нагласио је Костадиновић.
Према његовим ријечима, вриједносни домет Секулићеве се не доводи у питање, с обзиром да се налази у кругу, као што су нешто старији Васко Попа, Миодраг Павловић, али и нешто млађи Бранко Миљковић и Борислав Радовић.
„Дара се намеће као аутентични женски глас у тој генерацији, иако није била склона тим женским покретима у литератури“, навео је Костадиновић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је стваралаштво Даре Секулић од њеног доласка на ове просторе педестих година прошлог вијека, евидентно на подручју бившег Сарајева, а нарочито на подручју Српског, а данас Источног Сарајева.
Ћосић је указао да је допринос Даре Секулић поезији и књижевности кроз тридесетак објављених књига огроман, те да је задовољство бити савременик те непоновљиве жене.
„Могу рећи да је Дара Секулић била Десанка Максимовић Источног Сарајева и Републике Српске“, нагласио је Ћосић.
У оквиру „Поетских дана Даре Секулић“, у Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је представљена и изложба „Срећна скитница“, аутора Иване Куљанин, названа по збирци поезије за коју је ова велика српска пјесникиња добила награду „Кочићево перо“.
Куљанинова, која је и библиотекар у Матичној билиотеци Источно Сарајево, подсјетила је да је Секулићева овој установи повјерила све своје приватне фотографије и преписке, те да су у тој заоставштини пронашли необјављене рукописе, који ће бити сабрани и објављени у збирци поезије „Опроштајно писмо“.
„Настојаћемо да у наредном периоду прикупимо све што Дара за живота није објавила и то објавимо. Истражујући преписку и фотографије о њој сам много сазнала као жени, пријатељу и другу, који је на неки начин много задужио Матичну библиотеку и осјећамо се дужним да дамо неки омаж за све што је она урадила за све грађане Источног Сарајева“, рекла је Куљанинова.
Она је подсјетила да је сарадња Секулићеве и Матичне библиотеке почела 2002. године, а да је прва њена збирка „Од града до брда“ у издању ове установе објављена 2018. године, која је добила и звучно издање намијењено слијепим и слабовидим лицима, а да је 2019. године изашла и збирка „Одбачене пјесме“.
Пјесник из Пискавице код Бањалуке Раденко Кела рекао је да је Секулићева у његовом стваралаштву оставила неизбрисив утицај, с обзиром да је ријеч о непоновљивој жени и пјеснику.
Кела је додао да је Секулићева имала дар да повезује људе, јер је гајила љубав према свима.
Директор „Форум театра“ Витомир Митрић најавио је да ће највјероватније већ наредне године бити организован научни скуп посвећен овој великој пјесникињи, у који ће бити укључени универзитети у Источном Сарајеву и Косовској Митровици.
Митрић је изразио наду да ће манифестација „Поетски дани Даре Секулић 2022“ трајати вјечно, баш као и њена поезија.
Синоћ је у оквиру ове манифестације организовано и умјетничко вече под називом „Живот као Горак конак“ на којој су наступили пјесници и књижевницим, затим вокално-камерна композиција „Прича о мом Сарајеву“ Валентине Дутине, те пројекција документарног филма „Врелце“, о животу и поезији Секулићеве.
Раније је у свечаној сали Скупштине града Источно Сарајево одржан научни скуп о стваралаштву Даре Секулић, а потом у Културном центру округли сто о поетици Секулићеве, гдје су учесници били професори и књижевници.
Предвиђено је да данас, након што у 9.00 часова на православном гробљу „Свети Марко“ у Сарајеву буде одржан годишњи помен под називом „Стихови за мир и спокој душе“, на локалитету Тврдимића у 12.00 часова буде приређен поетски кутак „Дух пустоши“.
Дара Секулић, по многима најзначајнија српска пјесникиња послије Десанке Максимовић, преминула је 12. априла прошле године у Сарајеву у 91. години. Имала је дуг и трауматичан животни пут, који се окончао у породичном кругу у Сарајеву.
Њен живот битно су означила два рата, у којем су се запатиле двије велике трауме. Траума дјевојчице са Кордуна, којој су усташе спалиле кућу и побиле више чланове бројне породице, те траума из рата деведесетих година, када је поново морала искусити драму избјеглиштва.
До десете године живјела је у родној кући која је спаљена 1942. године. Након погибије родитеља боравила је по дјечијим домовима и ђачким интернатима.
Гимназију је похађала у селу Рујевац на Банији, Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску, а Вишу школу за социјалне раднике завршила је у Сарајеву.
У Сарајеву је живјела до смрти, с тим што се 1992. године, са троје унучади, склонила од ратних страхота у Србију. Најприје је боравила код Даринке Јеврић у Приштини, затим у Власотинцу, па у Дечијем селу у Сремској Каменици.
Након девет година вратила се у Сарајево, град са темељно измијењеном етничком, религијском, политичком и културолошком личном картом.
Манифестацију „Поетски дани Даре Секулић 2022“ финансијски су подржали град Источно Сарајево, општина Источно Ново Сарајево, а спонзор је Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево.
/Срна/
